Srpski književni glasnik

УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА 47

због чега је сазвана. Ако је они не сазову у року од месец дана, сазива је Државни Савет.

Обична Народна Скупштина сазива се сваке треће године, а може и ванредно, кад Кнез нађе за потребно. Она има да даје мишљење: о тегобама и потребама народнимио начину помоћи народу, као и о предметима о којима би Кнез и влада желели чути глас народа. Али ће се Народна Скупштина свагда саслушатши о уступању или промени кога краја обла сти срџске, о повећању данка и промени система даначног и најпосле о мењању Усшава. Прва и трећа функција данас припадају Великој Народној Скупштини.

Као што се јасно види из поменутог члана уставотворна власт Народне Скупштине и по овом закону саветодавне је природе, као и по ранија три закона. Право иницијативе за уставну промену не припада њој него Кнезу, јер члан 13 закона каже изречно да Народна Скупштина своје предлоге просшо чини, а не у виду формалних пројекаша. Према томе све што би Народна Скупштина још могла то је да изјави жељу о промени Устава, али никако не и да редигује позитиван предлог о томе.

По чл. 14 ово закона усшавне промене не може биши за време намеснишшва.

3.

Устав од 29 јуна 1869 године. („Намеснички Усшав“) преноси законодавну власт са Државног Савета на Народну Скупштину, а усшавошворну са обичне Народне Скупштине · на Велику Народну Скупштину.

Функције Велике Народне Скупштине нису само уставотворне. По чл. 89 Устава она се сазива:

1, Да се избере Кнез, кад би владајући преминуо, а не би било престолонаследника по опредељењима овога Устава, у ком ће случају она и цивил-листу одредити новом Кнезу;

9, Да се изберу намесници кнежевског достојанства, кад се та пстреба покаже у смислу Устава;

3, Да решава мењање Устава;

4, Да решава питања веће важности о смањивању или размени кога дела државне области; и

1 Као и по законима о Народној Скупштини од 5/ 1859, 14/1 1859 и 30/УГ 1860 године.