Srpski književni glasnik

82 Српски Књижевни, [лафвик. беније -подрепвице није било, ју дијелом озринићском племену икад тод је Јанко; као, „сердар у пјесми сломенут, иКиња Му је. укао прва: лала И „барјактар“. утридодат. Главна му оје ла разлика с.Јанком била уптоме; ште; Киња није-хтиоода радим осека ло селу као његов, харамбаша, снего. је лендова» ћио и излежавао. с неком кратком; либунином у зубима: Би валоцих је да осу му људи од шале) ради: туралигу уста пе чене, кртоле, крушке. или јабуке; асон их дочекивао у: зубе као, пас коске, и,румао за, трењ окаги облимицег прождиу рао и то све; једну „за, пру бон набоја и преждрљивко, да му: вара није „било. -1025 онд | зптод „ваолад н 618 2 „Маркиша Ђукановује; опет. ЧЕ 'за пољаблаве мањи: ол Ки (па се ипак бројао угвише „Црногорне, Био је млађи од обрјице, ема гори; од обојице, (иа неваљао: за „обојицу оре тамо -ње замлате и више „лолуже:пилићараније „било „ угаци јелој. Катунској- Нахији, Вијекому је прошао шуњајући се око; појата. и оббра, те крадући сир хљеб, вуну: кокошињеи

јаја. Кад сеунсђе, по. „ноћи био, вривукао «у нечији) катунсна |

ЛМастви, те стао локати (млијеко исркоруп че карлице Спричуј

га планинка, промисли да је кучак, па дочепај оожег тесњим |

заже и несретног фаржинњу позубима ђасу саоми му десну вилицу сву: у комаде; с- и етада је: об стад мунавталигсе није опаметио ни лупежања а ен "сет лет оувалиозу кућу чевскога. попа, те о попадији 'зинзао : нвас изјонаћаваци онако га,пријесна изио, оаза то: та војвода рикан пресу: дио да му се одвали двадесет и пет тојага посред Чева. Ми“ слило се да ће се, гива таке срамотне казне; еванемрчигушка оставити, шушњарења, — „али, узалуд :: што дикла „вавикла; Маркиша сегод свога. заната „не одучи а Шевљанитенет не престадоше да му надодају свакоса своје стпане о снекособљут ком у ребра, неко чибуком преко-сапа, та неко бога: ми и ја: таганом пљоштимице, даму је сва кожа бипа. ишаранаифа: шавицама прекривена каосвезена опрежинац игозуп олимолен

Менџо- Мојичићје биасза читави чеперак „мањи; за пи јелу подланицу тањи, а за. двије тодине млађи од;Маркише; Иако та није. срце вукло. боју оиотијеснускланцужаогнитостале, иако пушке у својим; рукама „и ујатагана ова појасом никад није | ни осјетио, ипак: ђегод- “би сенсастар с непознатим; ли цима, па било то мушка или женска принаозим јели ивмишл љао: како је био у том и том окршају, посјекао тога и тога