Srpski književni glasnik
Му У
зпЊаим РИТУ Ш КоВ 7.) 84
бела, 'пљијеНионпфрики и'толики мал, памак! за снаја гласевлта јунаштва "добно“ ипноласту авлију. худазарице птосхавскех А умне је лагаћи! ауданму цеочије билолдругавулплажигодн а
"Њена шопКомавги (етрога. Сел) тоган бион јег сплеткарош и А
шемупњиваноцаан бива мокеу тлави зравалисн Кипао је"оц фењакта досфгњиита,ореистушаеошенеоно васринпа то опет преоричазао “ђе треба иђе мештреба; паравнониа свој начиг, васвеулуслед његови олажи а сплетанануо дааворис маха/ 1ењ љанизумалонвионаашвомеђу обом.: Затотув ојесвак и мрзио ипЕонид : манкакот |25биов грда јадан ли саромазпаву о огНИ вотоњојосесвкојибабетивиз над |зимнбилболака осверити;
ошљвебува буздовијв је сопет био га Мијелу пад нижи од'Мета, исто тако 'глибав: и/одрпан скод коовутали“ у мола! дебжији крешњатија, него му ијелани ша дружине г Што ти јентај умид ла валечени сзикука осто зјехбилог за |причум Није“бихо: помеар ниде; којак ће тако: умјепахлавнириченкаоганофа заплакати -је могао, истој истински ооваплакатњ пазсузанаг свакси истико
љешник, кад год о хтио. То га је и хранило: ишадејезоћ Па ло покајања и од сахране до сахране, те лелекао и нарицго над Еби и поганулим Прногорпи и с даћа
добија поетику (торбу ањеба ил мрса, теевој камени Чкизот превлачитомизаоданагу „лан-+обеби онадштету; “ пијелом "бра по она заастиђе га: зар Не нвотугух! БОМБЕ БХ
ми естили повљедњи" четвику Лале Милов, је био најмањи а енији ош свестаружиче. ЗЦун каолблачцња, ИЕ хром, еонамунрука дужа ето тијеве, а"лијзвагнога год десна, орбави јадажо—=|правлонакава. Хжасипак»није биле) не невин на гласу визеиђенијет фезојненуопаемеау ова» којомговај о лакнут "бргаље "није спристио иснудио 101 ја ле хражећи золиневјеста а шикјата | ђевојке тросећи за серог Ове су са, наразафотпрдаље њим :'тпримале ЈЕ протену сагибалелсе тобом да се тољубе свим уустај'ујустајопа, кад би'он зинуо
_ипразврнуо) вилице га пољубац, |: ранили та тби смул 'утуриле
прстенту ожквале; пагутвкле кимаћули сетна савогласу Дон:ба онда ударио у кукњануи стао кидатисолвнијева са себеодиг јело уколутати очима тишкрипатисзубима одгмуке, млатарати рукама и лупатинногама о'тле Ирдокле се онскиљао ми ври» штаородотле сујсе весели сељаци) но смијали ти пефе» ричили за јефтине паре. 101 Ј
Ср | 'Ието такви витезбви се јутрос упутишегравицама сили
-