Srpski književni glasnik

>

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 97

не

— Па и како би Г. Клубер могао трговати кад би се тукао са својим купцима То ни мало не доликује! А сада још морам да му одрекнем ! Али од чега ћемо живети 7 Пре смо само ми правили „девојачку кожу“: и „алвицу“,! те су сви су долазили код нас; а сада сви праве „девојачку кожу“! Замислите само, и овако пе већ цела варош говорити о вашем двобоју... зар се то може сакрити А свадба се одједном покварила! Та то је скандал! скандал! Ђема је дивно девојче; она ме веома воли, али је јогунаста републиканка и презире туђе мишљење. Само је ви можете убедити !

__(Сањин се запрепасти. —- Ја, госпођо Леноре !

— Да, само ви... Само ви. Зато сам и дошла код вас; ништа више нисам умела да измислим! Ви сте тако образован и тако добар човек. Ви сте је и узели у заштиту. Вама ће она поверовати. Она вам мора веровати — та живот сте свој на коцку ставили! Ви ћете јој доказати — аја већ више ништа не могу — да ће она упропастити и себе и све нас. Спасли сте ми сина, спасите и кћер! Сам вас је Бог послао овамо... Готова сам да вас клечећи молим...

ђ — Г-ђа Леноре ! Забога! Шта мислите >

Она га грчевито ухвати за руке. — Обећавате лир

— Госпођо Леноре, помислите, на основу чега бих ја...

— Обећавате ли» Ви нећете хтети да ја овде, одмак, пред вама умрем 2

Сањин се збуни. Први пут у животу имао је посла са запаљеном талијанском крвљу.

— Учинићу све што вам буде по вољи! — узвикну он. — Разговараћу са Г-ђицом Ђемом...

Г-ђа Леноре узвикну од радости.

— Само, заиста, не знам какав би могао да буде резултат... — Ах, немојте ми одрећи, немојте ми одрећи! — проговори г-ђа Леноре гласом што моли: — пристали сте већ. Резултат ће насигурно бити одличан. У сваком случају ја већ више ништа не могу. Мене она послушати неће!

— Зар је тако одлучно изјавила да не жели да пође за Г. Клуберар — упита Сањин после извесног ћутања.

— Као да је на пању пресекла! Сва је на оца, на Ђован' Батиста ! Огањ је то!

! Врста колача. [