Srpski književni glasnik
Цј – "а"
"
98 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
Х
— Огањ она» — полако понови Сањин. | — Да... да... али то вам је и анђео. Вас ће послушати. Хоћете ли доћи, хоћете ли брзо доћи» О, мој драги руски
друже! — Г-ђа Леноре, нагло загрли главу Сањина, који је седео пред њом. — Примите мајчин благослов — и дајте ми воде !
Сањин јој донесе чашу воде, даде часну реч да ће одмах доћи, и отпрати је низ степенице до изласка; а вративши се у своју собу, удари руком о руку и разрогачи очи. |
„Ето помисли он: ето, сада се тек завитлао живот! Завитлао се тако да сам и главу изгубио“. Није се ни по: старао да баци поглед у дубину душе, да разуме шта се тамо | збива: збрка — и доиста! какав ли је то дан данаср! — нехотице му шапутаху усне. „Огањ је то... каже њена мати... И ја треба да саветујем њој! МИ шта да саветујем 7!“
Глава му се заиста вртела — а над целим тим вихором осећања, утисака и недовршених мисли, лебдео је стално Ђемин лик, лик који му се тако дубоко урезао у памети оне топле, муњевито узрујане ноћи, под зрацима звезда што <е роје!
ХХМ
Несигурним корацима приближавао се Сањин дому Г-ђе Розели. Срце му је јако куцало; осећао је јасно, чак и чуо како удара о ребра. Шта ће да каже Ђеми, како ће да започне разговор са њом> У кућу није ушао кроз посластичарницу, него кроз двориште. У предсобљу се срео са Г-ђом Леноре. Она му се обрадовала и уплашила га се.
— Чекала сам вас, чекала, — проговори она шапатом, · стежући његову руку час левом час десном руком. — Идите у врт, она је тамо. Па пазите, на вас се надам !
Сањин оде у врт.
Ђема је седела на клупици поред стазе, и из велике и пуне котарице олдабирала најкрупније вишње на тањир. Сунце је полако залазило — било је већ око седам часова предвече а у његовим косим зрацима, који обасипаху мали врт Г-ђе Розели, осећало се више црвенила него ли злата. С времена на време, нечујно, као без журбе шапутало је лишће међ собом, задоцнеле пчеле испрекидано су зујале, прелећући с једног цвета на други, а у даљини гукала је грлица једнолико и неуморно.