Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 99

На Ђеми беше онај исти округли шешир који је имала у Содену. Она погледа Сањина испод извијеног обода и по"ново се наже над котарицом.

Приближавајући се Ђеми, Сањин је и нехотице уситњавао сваки корак, и... и... ИМ није умео ништа друго да каже, већ само запита зашто то треби вишње 2

Ђема није хитала да одговори. |

— Ове су зрелије — изговори најпосле она: — биће за слатко, а оне за пуњење колача. Знате, ми продајемо... такве... округле колаче са шећером.

Изговоривши ове речи, Ђема још више саже главу, а десна јој рука застаде са вишњама у ваздуху, између котарице и тањира.

— Могу ли да седнем поред васр — запита Сањин.

— Можете. — Ђема се мало помаче. Сањин седе поред ње. Како да почнемр — мислио је. Али му Ђема поможе:

— Ви сте имали двобој данас — живо проговори она и окрену му своје дивно лице, које се покри стидљивим ру“"менилом — а колико дубоке благодарности беше у њеним светлим очима. — А тако сте мирни! За вас, дакле, опасности не постоје · — Па, молим вас, ја се нисам никаквој опасности излагао ! Све се свршило срећно и добро.

Ђема махну прстом пред очима, лево и десно.. Опет талијански покрет. — Не! Не! Не говорите тако! Мене не: ___ћете преварити. Пантелеон ми је све испричао !

— Нашли сте коме да верујете! Је ли ме упоређивао са статуом командора >

— Изрази његови могу да буду смешни, али није смешно ни његово осећање, нити је смешно оно што сте ви данас учинилили ! И све је то због мене... за мене... Никад нећу то

у ЕВЕ

Ми

~ ЗЕЦ У '#"

РЕМЗИ ЊУ

ЗАРА Ву

у

______ваборавити. 4 — Уверавам вас, Г-ђице Ђема... — То нећу заборавити — полако изговори она, још

једном га пажљиво погледа и окрену се.

___Он је сад могао да посматра њен нежан, одређен про__фил, и чинило му се да никад није видео ништа слично овоме 'и да никад није осећао ово што сад осећа. | Пламен се будио у његовој души. „А моје обећање!“ сети се он. |

>

Први Ми