Srpski književni glasnik

100 Српски Књижевни ГлАСНИК.

— Г-ђице Ђема... поче он после тренутног колебања.

— Шта»

Она се није окренула, продужавала је да одабира вишње, | пажљиво их крајем од прстију узимала за петељке, брижно склањала листиће... Али колико је нежности било у звуку те једне речи „шта“ ! |

·_ — Је ли вам ваша мати говорила штогод.. односно...

— Односно > |

-— Односно мене 2

Ђема баци одједном натраг у котарицу вишње које је узела. |

— Зар је мама разговарала са вама» — упита сад она.

— Да.

— Па шта вам је казала

— Казала ми је да сте се ви... да сте се ви изненада решили да промените своје пређашње намере. _ | |

Ђемина глава се опет наже и сва се изгуби под ше- | широм; видео се само врат, гибак и нежан као стабљика крупног цвета.

— Какве намере

— Ваше намере... односно... вашег будућег живота.

|

— То јест... Ви то говорите о Г. Клуберу | — Да. — Мама вам је казала да ја не желим да будем жена Г. Клубера > | | = |

Ђема на клупи учини лак покрет. Котарица се накрену и паде... неколико вишања се откотрља на стазу. Прође један минут... два.. |

· — Зашто вам је она то рекла — чуо се њен глас. Сањин је још увек видео само Ђемин врат. Груди јој се сад надимаху и спуштаху брже но пре. |

+

а = ~ ваја и

— Зашто» Ваша је мати помислила — пошто смо се ми за кратко време, тако рећи, спријатељили и ви сте дали израза извесном поверењу према мени — да сам ја у стању

дати користан савет и да ћета ме ви послушати. Ђемине се руке тихо спустише на колена... Она поче нервозно да скупља боре на хаљини. ба

— Па какав ћете ми савет дати, топчешг ОитипР запита она после кратког времена.