Srpski književni glasnik
108
Српски Књижевни ГЛАСНИК.
Пређосмо пуне чама
утрине, горе, Косово удесно. Гртасмо урнебесно
ко грдна олујина
што с грмљавином гази
и смрћу пут свој рази! Сукљасмо са планина
ко узјарена огњена лавина! Јурнсмо! А ђе стасмо,
ту крваБијем словом биљежасмо побједу што зло мрви!
И што у здру захватисмо плахом, све доби једним махом
млад ритам наше крви,
и сву љепоту см!ела немањићскога дјела!
Ови нас Куманово
у гримиз наше вреле
крви ко младе Стефане и славне,
и уведе нас смјеле
у Скопље Душаново !
У светој Пећи, у сред цркве давне, нађосмо староставне
књиге што кажу смјерно
на ком је царство холо !
Призрен нам чело голо
озари неизмјерно
Самодршчевом круном што нас вјерно чекаше од давнине!
И под Прилипом у сред ноћне тмине чусмо уз циктај бојни,
ђе попут мрачне јужине што звизга и пјене бјесне бризга,
завришта Шарац гојни
на ком уз друме наше
змај Марко јездијаше!
У љутом Вучитрну поизвађасмо трње
за
а ње Зал. а.
| | |