Srpski književni glasnik

108

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Пређосмо пуне чама

утрине, горе, Косово удесно. Гртасмо урнебесно

ко грдна олујина

што с грмљавином гази

и смрћу пут свој рази! Сукљасмо са планина

ко узјарена огњена лавина! Јурнсмо! А ђе стасмо,

ту крваБијем словом биљежасмо побједу што зло мрви!

И што у здру захватисмо плахом, све доби једним махом

млад ритам наше крви,

и сву љепоту см!ела немањићскога дјела!

Ови нас Куманово

у гримиз наше вреле

крви ко младе Стефане и славне,

и уведе нас смјеле

у Скопље Душаново !

У светој Пећи, у сред цркве давне, нађосмо староставне

књиге што кажу смјерно

на ком је царство холо !

Призрен нам чело голо

озари неизмјерно

Самодршчевом круном што нас вјерно чекаше од давнине!

И под Прилипом у сред ноћне тмине чусмо уз циктај бојни,

ђе попут мрачне јужине што звизга и пјене бјесне бризга,

завришта Шарац гојни

на ком уз друме наше

змај Марко јездијаше!

У љутом Вучитрну поизвађасмо трње

за

а ње Зал. а.

| | |