Srpski književni glasnik

142 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

поља“, по извесном знаку позна како му је мудрост Господња одредила да буде апостол. Он полази да проповеда хришћанство и покрштава незнабошце. Али једном приликом, Ђаво, који не спава него о злу смишља, превари га и заведе на океан по коме су пливале ледене санте. Маел се искрца на једно острво на коме му се учинило да вади људске прилике скупљене у амфитеатру од стена Светлуцање леда, снега, иња, блесак поларног сјаја, био је заслепио очи старцу, и он, преварен мудрим држањем, достојанственошћу и извесном далеком сличношћу, покрсти тице пингвине, држећи. их за људе. На небу се дигне узбуна, и Бог, после дугог већања са свецима, одлучи да те тице, пошто су већ примиле свету тајну крштења, претвори у људеј.

Острво није задржало онај некадашњи сурови вид, који је имало кад је, у сред покретних санта, у амфитеатру од стена, служило као склониште тичјем народу. Његов снежни врх расплинуо се и од њега је остао само један брежуљак, са чијег виса могле се сагледати обале Аморике,! покривена вечитом маглом, и океан засејан мрачним стенама, сличним чудовиштима у пола издигнутим из бездне.

Обале острва сад су биле врло протегнуте и дубоко засечене, и њихов облик подсећао је на дудов лист. Оно се нагло покри сланом травом, укусном за стада, врбама, античним смоквама и високим храстовима. Ту чињеницу потврђује пречасни Бед“ и неколико других веродостојних писаца. ·

На северу, обала је имала облик дубоког залива, који је доцније постао једно од најславнијих пристаништа свега света. На истоку, дуж стеновите ивице о коју удара пену: шаво море, пружала се пуста и мирисна равница. То је била обала Сенки, на :оју се становници никад нису усуђивали ићи, из бојазни од змија које се биле угнездиле у шупљини стена, и из страха да ће тамо срести душе умрлих, сличне: модрим пламеновима. На југу, воћњаци и шуме ивичиле су млаки залив Гњураца. На тој срећној обали, старац Маел саградио је цркву и манастир од дрвета. На западу, два потока, Кланж и Сирела, заливали су плодне равнице Дала и Доиба.

! Старо име данашње француске покрајине Бретање. 2 (675—785), калуђер и историчар енглески.