Srpski književni glasnik

"А"

162 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— А шта ћеш ти ту, Живко... разврну Јанко велице, | да му се, гледајући га са стране, и на самим устима могао прочитати знак питања с тачком на бради.

— Хоћу, ујаче, и ја у чету... одговори мали Живко некуд поносито и самопоуздано.

=— Какву чету,... јеси ли се помамио7! Ђе ћеш ти у чету толицни 2 За

— Ма да хоћу, бож'а ти вјера. чбче, ха! И теби је првина; па ђе мо'ш ти, мајде ћу моћ и ја.. кликну мали _ Лелек, и лупи се шаком у прси.

Скочи ти нато „сердар“ Јанко, наскочише и остали четници, те моли, те преклињи и наговарај Живка да се врати, па бога ми му и пријети, па најзад га заокупи и чибукати један с једне а други с друге стране — не помаже: дијете зарзнуло, па хоће с њима у чету те хоће, и, све да би га на парам-парче сасјекао неће назад. А кад му дотужише дру | жевски чибуци, те га призабоље, би готово те одскочи у страну, 5 на неколике стотине корака од' чете, заокупи се камењем, 8 па, иза једног кршевитог заклона, стаде гађати своје гониоце, тако вјешто и тако јуначки, да се овим не мога на ино но да оставе ђавола ђаволу, па да се крећу на срећни пут.

Чета загази преко ломне Ластве, кроз чије се крше и гудуре ходе ломити и лелујати као пребјена змијурина преко · валовитих откоса. Мали Живко је не изгуби из вида, но се упути за њом сустопце; и, и пратећи је непрестано и без одмора поиздаље и назочице, успје да се у исто доба, кад и она, неђе око попаса, нађе с њоме на другу страну Ластве, под клисастим Будошем, пограничном циљану између Црне Горе и Херцеговине, тамо ђе су га четници, шћели-не шћели, морали примити за друга, ако нијесу ради да га ђе кроз шкрке и јаме вуци раскубу или каква турска чета сасијече. |

— Па нека га... рекоше најпослије: — нека га ђаво носи, кад му се ништа не може! Може неђе што послушат, · торбе ни попридржат, али ни воде у крбуљи донијет. МИнек "не је седам ка' данах у неђељи !... | |

И примише га у дружину. ·

Сунце се џилитну на подневну висину. Подневни жар и свјетлост паде и прекри уморну и паћеничку земљу; а зној и љетња жега оћера у хладовеи к још непресахлим вре-