Srpski književni glasnik

НЕМРЧИПУШКЕ. 163

___ лима и ријекама све што дише и бол осјећа. А чета, гладна, “__ жедна, трудна и уморна, изби наврх брда Будоша, што се, ___као какав погибалачки мрамор, усићио и раскарванио на 4: мртвој стражи над крвавим Никшићем, кључем од све Босне || и Пе ине, а страшилом раје и брђана.

Ставши на највиши врх, што се, као сарук око главе ; охола балије, разбагашио и зашиљио камену будошку тјеле4 сину, пред четницима, на пет пушкомета даљине, пуче ши_роко никшићско поље, испресијецано са шест вијугавих ри: __јека као шест оловних бразда, а уоквирено вијенцем сивих брда ___и сурих планина. Никад прије невиђена им раван и простран: __ство удари у очи и заслијепи их страхота поља и брда и __ турскога града насред поља, а на пупку планинскога повијарца. | — Иги-и-и, Боже мили, колика ли је ова Бошна!... кликну _ харамбаша Јанко што га од глади и жеђи и умора изнемогло | грло служи, и показа мршавом и поцрњелом руком, баш као | "огорељим потикачем, на Никшић и околину му. |- Остали сви зинуше од чуда; свакоме се оте из гркљана __ једно велико „ло!“; и, избуљивши очи као тенци. остадоше _ као приковани. ђе се који нађе. | К Али их сунчана жега брзо образуми и трже из запање_ности, оћеравши их с обера у прву дубодолину, у густу бу_ дошку киту, под окриље стољетних букава и њихова дебе_ лога хлада. | Ту, посиједавши ђе ко прије стиже, поскидаше своје __обрамице те из њих извади ко што мога: неко комад суха _ крухаи главицу лука, неко брзар качамака, а неко који чма__њак кртоле, те се,заложише. Мали Живко, не имајући. ни __торбе ни ништа у њојзи, зареди од четника до четника, те | од неког кору хљеба, од неког гуку качамака, а од неког по _ кртолу, скунатора себи ручак и попуни своје улекнуте бо_ кове; па се даде у потрагу за водом; нађе је у једној дупљи __ неке петстогодишње букве; пљушти кору с брезе, од ње, _ за тили час, начини крбуљу, у коју захити воде, те, из за_ хвалности за удијељени оброк, напоји изгорелу од сунца и _ жеђи дружину. ____ Окријепивши се пивом и јестивом, одмором и хладом, ђ четници потегоше своје пи чокрње ; насукијаше их неко