Srpski književni glasnik

184 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„

видело. Светлост, сунчана светлост, и радост, и безконачно_ усхићење — све је ту! Он мисли о том сутрашњем дану и душа му опет радосно страхује у занемелој чежњи све већег чекања!

Али ово чекање, ова чежња не смета ни чему. Не смета, мада прати сваки његов покрет. "Не смета му ни да добро руча са Емилом у трећој крчми; и тек с времена на време, као кратка муња, сене му кроз главу мисао: кад би само когод на свету знао! То му чежња не смета ни да се игра после ручка са Емилом „труле кобиле“. Играју се. на слобољном зеленом лугу... али колико је запрепашћење и збуњеност Сањина, када он, уз пргаво лајање Тертаље, раширених ногу, прелећући као тица преко сагнутог Емила, опази пред собом на самој ивици зеленог луга два официра. Познаде одмах свога јучерашњег противника и његовог секунданта, Г. Г. фон | Донхофа и фон Рихтера! Сваки, наместивши мало стакленце на око, гледа, смешећи се. Сањин пада на ноге, окреће се,

брзо навлачи збачен капут, говори нешто набрзо Емилу,

који се такође облачи, и обоје се одмах, неоклевајући, уклањају. У Франкфурт су се вратили доцкан. — Грдиће ме, го: ворио је Емил Сањину, праштајући се: — али све једно! Ја _ сам зато дивно, дивно провео овај дан! Вративши се у гостионицу Сањин је затекао писамце од.

· Ђеме. Давала му је састанак сутра дан у седам часова у јутру,

у једном варошком врту који је опкољавао са свију страна Франкфурт А Како му задрхта срце! Како је задовољан био што је послушао без једне речи. И Боже мој, шта ли му је све обе- __ ћавао... шта ли отимао тај незнани, једини 5 И си. гурни сутрашњи дан! Упио је очи у Њемино писамце. Дугачак и грациозан

завијутак слова 7, које је стајало на крају листића и којим

се почињало њено име, подсетио га је на њене лепе прсте, | на њену руку... Помислио је да му усне још нису додирнуле_ те руке... „Талијанке су покрај свег причања стидљиве и строге... А Ђема У толико више! АНИ богиња... чисти, недирнути мрамор...

„Али ће доћи време — оно није далеко“. 4

Био је те ноћи у Франкфурту један срећан човек. 2: Спа. _ вао је; али је могао казати о себи речима песника: ЊЕ

Ја спавам... али ми нежно срце бди...