Srpski književni glasnik
567 ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 185
ХХУП
Сањин се пробудио у пет часова, у шест је био обучен __у шест и по је шетао по варошком врту, у близини малога 5 · ладњака који је Ђема спомињала у писамцету. . ____Јутро је било тихо, топло, сиво. Чинило се по неки пут ода таста киша; али пружена рука није ништа осећала и __тек по. рукаву од одела могли су се спазити трагови малих, а терсвији бисер, капљица ; али је и њих убрзо нестало. __А ветар — као да није ни постојао на свету; звуци нису 25 летели него су се разлегали по околини; у даљини се белела _ једва згуснута пара, а ваздух је мирисао на резеду и бели _ багрем.
#55 Радње се још не отвараху по улицама, али се по који _ пешак већ показивао; с времена на време топотала су по која _ усамљена кола... у врту није било шетача. Баштован изравњаваше лопатом стазе и једна нејака старица у црном чојаном "огртачу прође рамајући по путањи. Сањин није могао ни тре- нутка посумњати да је то бедно створење Ђема, али му срце ипак закуца, и он пажљиво праћаше очима црну Мрлу што
еше. други. Та чу за собом лаке кораке и лак пе жен: ог одела... Окрену се: она! к- рема и ишла за њим по стази. На њој је био сив огртач
Пе даље.
___- Ђема! — проговори он нечујно. Она му лако климну авом и продужи напред. ___Он пође за њом. а
__Дисао је испрекидано. Ноге га нису слушале. 2 Ђема прође ладњак, скрену десно, прође мали и пљос-
н густог јоргована и седе на клупу: Место је било при: 0 и заклонито. Мин седе поред ње. Р Прође минут — ни он, ни она не проговорише ни речи: