Srpski književni glasnik
„188 ___Српски Књижевни ГЛАСНИК.
би већ стрмоглавце у бездан.
Пар рана а
Лопата баштована зашкрипи изненада на два корака од
клупе, на којој су седели. | па — Хајдемо кући — шапну Ђема, — хајдемо заједно, Ме 0 хоћеш р ~ и 7 3 Да му је казала тога тренутка : Баци се у море — хоћешг но: 1 — она не би имала времена да доврши последњу реч — летео |
Из врта изиђоше заједно и кренуше се предграђем, а не градским улицама. 5
Му ји
(Наставиће се.) ИВАН ТУРГЕЊЕВ. (Са руског 0. Г.). с за
ГО КЕ ЗЗА,
Осјећам : у крви, у срцу, дубоко,
Већ је дуго носим. Не дам да ме такне.
Нетом звјер се грдна у свом куту макне; Хватамо се нагло, рвемо жестоко. К
Какова је 2 Кад је она ушла у мег.. Лав је, штоно гладан испод палме-спава, Удав хладни што се у чвор омотава, Окрутна пантера на дну топле шуме.
Баханта је б'јесна што ми душу сише И ватру ми кобну у све жиле бије,
Ор'о што ме кљује, крилима ме бије, Док ме сунцу носи, све више и више.
Рвемо се. А кад скршив снаге своје,
У црн прах се борац покрај борца сруши, Из крви нам свеле, што се јоште пуши, Ниче црвен-цв'јеће, ове. пјесме моје.
Каства. Е: Владимир НАЗОР. _