Srpski književni glasnik

Ж

=

4: >

УРА

~ Зуи а" и

аи

а си ми

Ви УМИРЕТЕ. 189

БИБУММК ВЕЋЕ

Кад у зору росна ће јутра да свану, кад злаћано у сунцу цакли се подне ријекама бистрим сред јесени плодне, и запад небеску кад открије рану, кад ноћи за Брдима скупе се црне, — Балканом свуд крваве цвјетају руже, за многима лузи Шумадије туже, вас хиљада у бој за хиљадом грне:

Ви умирете !

Сад погледи горе и диљке вам пламте,

ви Некрсту јуначке пружате груди.

То Косово осветне ратнике буди,

то стољећа Плевну, Термопиле памте.

И спомињу како су гинула браћа

на гаришту дома сред крви и муке,

и жене и дјеца од крвничке руке. |

Ви за њих сте правда што зулуме плаћа: Ви умирете !

О, тамо са Југа из страшног расула

коликопут вапај је моро да плаче,

зар икад се у помоћ итко и маче 2!

Не, није га Европа кршћанска чула.

Ал' Балкан је чуо. Низ врлет и њиву

сад бујица иде; за четама чете,

не отимат' туђе, тек своје да свете...

Сад и ви тек зато, да браћа вам живу, Ви умирете !

Позлатиће жито та бојишта грозна

и цвијет ће осут по гробљима траву, ал вазда још вашу ће причати славу и стољећа нова и унучад позна

у јесени бујне и прољећа млада