Srpski književni glasnik
Ж
=
4: >
УРА
~ Зуи а" и
аи
а си ми
Ви УМИРЕТЕ. 189
БИБУММК ВЕЋЕ
Кад у зору росна ће јутра да свану, кад злаћано у сунцу цакли се подне ријекама бистрим сред јесени плодне, и запад небеску кад открије рану, кад ноћи за Брдима скупе се црне, — Балканом свуд крваве цвјетају руже, за многима лузи Шумадије туже, вас хиљада у бој за хиљадом грне:
Ви умирете !
Сад погледи горе и диљке вам пламте,
ви Некрсту јуначке пружате груди.
То Косово осветне ратнике буди,
то стољећа Плевну, Термопиле памте.
И спомињу како су гинула браћа
на гаришту дома сред крви и муке,
и жене и дјеца од крвничке руке. |
Ви за њих сте правда што зулуме плаћа: Ви умирете !
О, тамо са Југа из страшног расула
коликопут вапај је моро да плаче,
зар икад се у помоћ итко и маче 2!
Не, није га Европа кршћанска чула.
Ал' Балкан је чуо. Низ врлет и њиву
сад бујица иде; за четама чете,
не отимат' туђе, тек своје да свете...
Сад и ви тек зато, да браћа вам живу, Ви умирете !
Позлатиће жито та бојишта грозна
и цвијет ће осут по гробљима траву, ал вазда још вашу ће причати славу и стољећа нова и унучад позна
у јесени бујне и прољећа млада