Srpski književni glasnik

190

Ви умирете ! Загреб. Драгутин М. ДОМЈАНИЋ. ИЗ РАТА. 1 КОМмМитТеЕ.

Младо Нагоричане.

Зете дам мл дару у ПИРА И

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

и спасена земља и груда јој свака, и молитва дјеце и пјесма јунака. _ И ви ћете живјет, јер за њих сада

Вуку — Војину Поповићу. Лагано и мирно дан студени гасне, Октобарско сунце за стење се скрива У даљини ватре светлуцају јасне, Полегла је магла врх пдља и њива.

Другови се крећу, као сенке смрти, Газећ' преко вода и стења и глиба, Опрезни и смели. Свако пушку прти; Оштар, студен ветар суво класје гиба...

Тамо у даљини ужегнуте ватре.

Пустили су напред извидницу јаку Ноћас треба душман у прах да се сатре. А мистичне сенке губе се у мраку...

И дубоко некуд у мрак су замакли Један ко и други јуначина сушта:

У свачијем оку сјај победе цакли —

И на свачје чело Смрт пољубац спушта.

П МРТВА СТРАЖА.

Војска далеко. На пустоме пољу Никога живог; само мртве страже. Пре но што почну војске да се кољу. Њих два се мотре и очима траже.