Srpski književni glasnik
190
Ви умирете ! Загреб. Драгутин М. ДОМЈАНИЋ. ИЗ РАТА. 1 КОМмМитТеЕ.
Младо Нагоричане.
Зете дам мл дару у ПИРА И
Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
и спасена земља и груда јој свака, и молитва дјеце и пјесма јунака. _ И ви ћете живјет, јер за њих сада
Вуку — Војину Поповићу. Лагано и мирно дан студени гасне, Октобарско сунце за стење се скрива У даљини ватре светлуцају јасне, Полегла је магла врх пдља и њива.
Другови се крећу, као сенке смрти, Газећ' преко вода и стења и глиба, Опрезни и смели. Свако пушку прти; Оштар, студен ветар суво класје гиба...
Тамо у даљини ужегнуте ватре.
Пустили су напред извидницу јаку Ноћас треба душман у прах да се сатре. А мистичне сенке губе се у мраку...
И дубоко некуд у мрак су замакли Један ко и други јуначина сушта:
У свачијем оку сјај победе цакли —
И на свачје чело Смрт пољубац спушта.
П МРТВА СТРАЖА.
Војска далеко. На пустоме пољу Никога живог; само мртве страже. Пре но што почну војске да се кољу. Њих два се мотре и очима траже.