Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЉУБАВ. 243

“

пим и погладим, јер ми се чињаше да би мекане под мојом __руком зашуштале као свила. ·

У вечер је опет видјех. Бијаше с њиме. Она ми се прва ___насмијала, а ја јој одвратих смјешком и поздравом. И у тај _ час тај ми се њезин смјешак не причини обичним пријатељ_ ским смјешком. Кратко вријеме остах на Страдуну, имађах <= али цијеле вечери бијаше ми непрестано на памети онај __њезин поздравни смјешак: био је тако лијеп и изразит, као "да ми'је њим казати хтјела: покушај!

| Од тада сам ју сваки дан сусретао и једанпут је пратих. [Не хтједох о другоме ничему говорити само о њезиној љубави, а она ми причаше како је отац њега ради кара, али 8 да му је све залуду, јер да ће она њему бити заувјек вјерна.

И идући тако ми се успесмо на Градац. Мало је ко још "тамо био. Сунце је било високо, па сједосмо на једну клупу "у засјенку, с погледом на море.

Далеко доли видио се оток Св. Андрије, а она, сјетивши ____се тужне сиротице, рече неочекивано: „Видите, ја бих била ____без страха, као и она, само кад љубим !“ И исти час ме тако учуствено и одрешито погледа, да јој не знађах што одгово_рити, само климнух главом, као одобравајући.

Дуго смо ту остали Напокон ме замолила да јој реци"тирам неке своје пјесме, и ја јој их рекох много. А сам

| У ми се те луде, младеначке моје Сана није чиниле тако лијепе, тако савршене, као у најбољих пјесника. Ћутио сам се

ж = »

у И сутра јој донијех пјесму. „Тако брзо!“ ускликну, а пицу јој се опази задовољство и љубопитност, као у дје-

16%

7»

« , х - и по ВИ Бр и з -- 7