Srpski književni glasnik

252 Српски Књижевни Гласник.

и кратким уздасима, гледајући се са Сањиним кратким и светлим погледима. Испричала му је да је мати после ономадашњег разговора хтела да добије од ње, од Ђеме, нешто позитивно, и да се она ослободила од Г-ђе Леноре обећањем да ће јој саопштити своје решење у току дана; једва је измо лила тај рок, и то је било веома тешко. Г. Клубер се појавио сасвим неочекивано, званичан и укрућен више но икада; изразио је своје негодовање поводом детињастог, неопростивог и за њега, Клубера дубоко увредљивог испада малопознатога Руса. — Он је подразумевао швој двобој и тражио је да ши се одрекне пријем у нашу кућу. „Зато — додао је он — Ђема је ту подражавала глас и његов начин говора што то баца сенку на моју част; као да ја не би умео одбранити своју вереницу, кад бих нашао то за потребно или корисно! Сав Франкфурт ће сутра знати да је туђин имао двобој с официрем због моје веренице — и на шта то личиг То прља моју част!“ Мама се слагала са њим, замисли! Али му онда ја изненада рекох да се он узалуд брине о својој части и својој личности, узалуд га вређају приче о његовој вереници, јер му ја вереница више нисам и жена му никад нећу бити! Истина, ја хтедох прво да говорим с вама... с тобом, пре него што бих му коначно одрекла ; али он дође... и ја се не могах уздржати Мама чак викну, уплашивши се, а ја изиђох у другу собу и донесох му прстен — ти ниси при: метио, ја сам га још пре два дана скинула — и дадох му га. Он је био ужасно увређен; али пошто је веома самољубив и сујетан, није много разговарао, већ оде. Разуме се да сам имала много да претрпим од маме, и веома ме је болело што је она огорчена; помишљах да сам мало похитала, али ја сам имала твоје писамце у рукама, а и без њега сам знала...

— Да те волим — прихвати Сањин

— Да... да си ме заволео. |

Тако је говорила Ђема збуњено, смешећи се, а кад би когод ишао у сусрет или пролазио поред њих, она би спу. стила глас или сасвим ућутала. Усхићен слушао је Сањин, уживајући у звуцима њеног гласа, као што је у очи тога дана уживао у њеном рукопису.

— Мама је веома огорчена — поче поново Ђема а речи су јој брзо трчале једна за другом: — она никако неће да узме у обзир да је Г. Клубер могао да ми по-