Srpski književni glasnik

264 Српски Књижевни !ласник. Наши дани и ноћи теку као што се и звезде крећу: ја сам био оно што сте ви; ви ћете бити оно што сам ја.

Али ипак ја имам извесних чари које су прилично при: влачне, толико да ме одвећ не буне та пустошења времена.

Ви имате чари које се обожавају, али чаре које ви презирете могу још дуго трајати када ваших чари буде нестгло.

(Оне ће моћи спасти славу очију које ми изгледају миле, и кроз хиљаду година чинити да се мисли о вама оно што се мени буде допало.

Код онога новога света, где ћу ја имати некога угледа, бићете сматрани за лепу у толико колико ја то будем рекао.

_Помислите на то, лепа Маркизо; и ако се од старца глава окреће, боље је добро бити са њиме, када је он такав као што сам ја.

ПЈЕР КОРНЕЈ. (С француског превео Л.)

ЈСО ЗА НОР

(Битка код Колина. 6 јун 1757).

На крв и лешеве, развалину и дим, на летњи врг који су коњи погазили, пали су сунчеви зраци Спуштала се ноћ. Борба је свршена, и понеки се неће из Колина никад кући вратити.

ИМ један заставник, још дечко, који је данас први пут омирисао пушчани прах, морао је у борбу. Ма колико да је високо носио заставу, смрт га је приморала да падне у њено

наручје.

Поред њега је лежала побожна књига, коју је застав-_

ник носио увек са собом о балчаку. Један пешак из Беверна нашао је малу, земљом упрљану, свеску и подигао је.

еровој трупи била позната под именом „ди Паркове“ или „Маркизе“. „Ова дивна песма, вели Емил Фаге, — који је још назива „бесмртном“ није само проста забава једног великог духа. Она је врло искрена и обе-

лежава једну одиста болну епизоду у односима између Корнеја и ди Паркове“.

ПР ДРЕ РИВЕР. РОУ НЕР РУФТРОНРИУРРТУНРРНИРУЧА

| 4

< Ке Њ У • . + РЕН ИО РРА ФР НОР НУЧУ