Srpski književni glasnik

272 Српски Књижевни Гласник. историјској анкети о узроцима пропасти римскога царства. У првом дијелу својих магистралних студија с томе предмету, које обухватају три дебела свеска,: оцртао је писац самртно трзање и конац оматореле римске државе која издише, тако рећи, од старачке клонулости. Нодило нас за руку води кроз пространо царство, које се на истоку распада у трулој зачмалости, а на западу угиње под ударцима варварских народа. Варвари, дуго времена најамници Рима, постају најзад његови гробари. Према приликама и према ћуди појединих императора, Рим се против својих непријатеља служи некад силом, а некад лукавством; он их пљачка, десеткује, одводи у ропство и баца у чељусти дивљој звјеради ; или их подмићује новцем, унајмљује као војнике, учи питомости и снабдијева оружјем. А та опасна игра наставља се све дотле, док се притајено звијере не осили и свог злосрећног кротитеља не растргне шапама.

Књижевни историчар који у будућности буде вољан да се осврне на психичке утјецаје што овог нашег писца одведоше трагом римске историје, мораће у првом реду да се сјети града Спљета и његових величанствених старина, које су несумњиво морале снажно дјеловати на уобразиљу Натка Нодила, као гимназијског ђака. У вароши Диоклецијановој морао је мисаони младићак осјетити сву важност историјског момента и сав замашај човјека, који бијаше утувио трагику удеса и римску империју упутио ка великом прелому. којим је у историји обељежена епоха, или боље примицање епохе, којој ће потоњи историчар Нодило посветити своје перо.

„Римски свијет на домаку пропасти и Варвари“, рушитељи тога свијета, то је дакле било поље на ком је највољније радио повјесничар из Диоклецијанова града. У трима свескама, у којима је своја проучавања издао, разасути су

1 „Иазбопја згедпјег уђека ха пагод ћгуабзку 1 згракћ“ Од овог знаменитог дјела изишла су свега три среска: год 1898 „Кппзк! гује! па дотаки ргорази 1 уагуагт“; год 1900 „Утапцја 1 сегтапзк ларад до зли! сага Јиз ијапа (476—265);“ год. 1905 „Уагуагтзуо обта таћ пад Угапијот до зтгб сага НегакШја (566—6147.“ — Осим овог најомашнијег дјела свог, издао је Нодило старе дубровачке летописе: „Аппајез Квеизи Хтеоја1 де Каглтпа“ (1883) и „Сћгопеа Јипи Кез 1“ (1893), те у „Раду“ Југославенске Академије опсежну своју оригиналну радњу: „КеПсја гђа ! Нгуаба па гјаупој огпоу! пагофтић рјезата 1 соуога пагодпог“ (1888).

У 5

! 4

М | | 5 4 4 4