Srpski književni glasnik

Натко Нодило. 278

тамо-амо, али опет зато дивно међу собом везани, разни призори варварских упада и римских слабоћа. Из свега тога насликао је писац живу и веома сложену трагедију, која је дуго трајала, чије се перипетије одиграше на толико страна, и у којој су главне улоге играли малаксали господари свијета и њихово покварене слуге, лукаве вође осиљених Варвара ; трагедија која се у потоњу расплиће неминовном пропашћу преполовљене римске империје.

Ове је дјело Нодилово извјесном приликом један анонимни критичар у загребачком Савременику назвао компилацијом. Ми не знамо, додуше, које дјело античке историје није данас — након толико решетања, и у колико се тиче догађаја — више или мање вјешта компилација. Али има компилација и компилација. Признаће нам се, међутим, да једна историјска радња за коју је писац самостално ревидирао изворе, а некоје сасвим снова испитао, дошавши у своме трагању до сасвим нових резултата, не може да има оно исто презриво значење које се у великим литературама обично везује за ријеч „компилација“. Ми држимо, шта више, да је Нодило, у доба кад је историју требало у многом погледу из основа пречињати, заузео видно мјесто међу проницавим трагаоцима и вјештим обнављачима античке историје. Он је несумњиво имао основно својство добра историчара : оштар и широк поглед, који је способан да у прошлости запази сваку важну појединост и да у широком видокругу обухвати цјелину. Он је потврду 32 своја нагађања тражио у поузданим документима, које је запиткивао обазриво, а употребљавао врло смотрено. Факта која је он на тај начин утврђивао, давала су му. — зналачки груписана и доведена у свезу са својим узроцима — подлогу за сасвим ново тумачење неких појава о којима је дуго времена међу историчарима владало мишљење, у неку руку, традиционално. Примјера ради, њемачки историографи назиру готово листом узрок пропасти римскога царства у друштвеној корупцији, „којој је требало свјеже гер манске крви“. Они, према томе, упад Варвара приказују као неко спасоносно дјело, удешено Промислом, да би се покр-

"штени Запад избавио од грчко-латинске корупције. Али Но-

дило забацује сасвим то произвољно тумачење једног доста сложеног историјског „проблема, и трагајући дубље и све-

страније, налази узроке римској пропасти, између осталога,