Srpski književni glasnik

992 Српски Књижевни Гласник.

Док је јужна страна стрмена и највећим делом покривена

шумом и шипрагом, северна страна јако развијена, оголићена

и скоро потпуно заузета пољима кукуруза, дувана, пшенице _

и, на више, ражи и зоби.

Приватна моћ и експансивна снага својствена котлини Рашке је још удесетостручена самим фактом богатства у разграњавањима као и њеним сопственим географским положајем.

Врло неправилних облика, у суштини она се указује као звезда са три гране од којих једна, најпространија и најобрађенија, она где протиче Горња Рашка, протеже се од Запада на Исток; друга, обележена долином Јошанице, протеже се од. Југа на Север и, најзад, трећа Југ-Југо-Запад и Север-Северо-Исток, долина доње Рашке скоро у продужењу Јошанице. МИ на свакој од ових грана накалемљују се друге, које зраче у разним правцима; све то заједно чини на овоме врло ограниченом простору једну целину од 10-——11 малих долина: једне (Људска, Горња Рашка, Сопочева) нагризају кречњачке стрмени Запада и тако олакшавају пењање висоравни разним путевима који се удаљују према Сјеници, Белом Пољу, Берану, Рожају и Ипеку; друге (Доња Рашка, Дежева, Трнава), проширујући се у шкриљцима, пешчарима или серпентинама, отварају слободан пролаз путевима које

воде за српску границу или за Митровицу (Трнава). И без.

свега богатства у разграњивањима, мала котлина Рашке налази се с једне стране на самом прагу великог и високог ходника, тако тешко приступачног као што је Санџак у својој целини, и она доминира над свима његовим пролазима; с друге стране, иза ње нема ништа друго до масивни гребен Рогозна, последња препрека која дели ову високу област од великих побочних равница.

Ове тако повољне прилике објашњавају у исто време зашто је ова мала котлина, колевка династије Немањића, као и језгро њихове прве државе, почетни центар експанзије

српске силе у Средњем Веку.: Исто тако оне објашњавају _

1 Цео овај крај је препуњен успоменама из овога доба. Овде су биле прве престонице : Рас, Трговиште, Дежево. Овде још могу да се виде, у мање више добром стању, црква Св. Петра и Св. Павла, можда најстарија од свих српских цркава, седиште рашке митрополије, црква, Ђурђеви

Стубови, па нарочито Сопоћани, врло велика, сва од цигље и од мра- _

ПА ЦАР

А СДА у

Дада поље карме сјаје о “~ =

~