Srpski književni glasnik

26 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

—- Ако имате за мрву оданости или поштовања према У Б мени, проговори Сањин, ви ћете се одмах вратити кући, или у радњу код Г. Клубера; никоме нећете рећи ни једва речи, и чекаћете мој псвратак ! — Ваш повратак, тужно изговори Емил, а глас му за- _ дрхта и прекину се, али, ако вас... "3 — Емиле! — прекину га Сањин и показа му очима ко-_

чијаша. Дођите к себи! Емиле, молим вас, идите кући! По- | слушајте ме, прију мој! Уверавате ме да ме волите! 53

Кад вас молим ! и Он му пружи руку. Емил се наже напред, зајеца, при у тиште је својим уснама и, скочивши с пута, потрча натраг, 4 преко поља, ка Франкфурту. ; ке 4 — И то вам је племенито срце — промуца Пантелеон, али га Сањин намргођен погледа.. Старац се повуче у дно | кола. Био је свестан своје кривице; осим тога, сваког тре- __ нутка се све више чудио: да ли је то одиста он постао | сведок, он нашао коње, све удесио и оставио своје мирно ___ обиталиште у шест часова изјутра! А и у ногама је осећао њи З ј досадан бол. 5 КЕ Сањин је нашао за потребно да га окрепи, и погодио 3 је у жицу, нашао је праву реч. — Где је ваш пређашњи дах, поштовани СНА чипатола2 Где је — П апшсо уајотг — ; = Сињор Чипатола се усправи и намршти. — ПИ апбсо уајог2 — рече он басом. — Моп е апсота зрепјо — (није још сав утрошен) 1 апбсо уа1ог! ИЦ

И поносито поче Пантелеон да прича о својој каријери, о опери, о великом тенору Гарчиа; —— ведар и храбар стиже он у Ганау. Кад помисли човек: ништа на свету није снаж- | није и слабије — од речи!

ХХН о ава

Шумарак у коме је требао да буде двобој био је уда- 259 љен од Ганау за четврт миље. Сањин и Пантелеон су стигли први, као што је старац предсказивао ; кола су оставили пред шумом, а сами су отишли у дубину, у хлад доста густог и че- Ра стог дрвећа. Чекали су готово цео један час. | УУ АЈЕ

Сањину се чекање није учинило нарочито тешким; шетао | а

и. А,