Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 27

је горе-доле по путањи, слушао је певање птица, посматрао летење вилинског коњица и старао се, као што то чини већина Руса у оваквим случајевима, да не мисли. Једном су га само обузеле мисли: спотакао се о младу липу, сломљену, свакако, јучерашњом буром. Видело се да је умирала... све јој је лишће _____ умирало. „Шта је тог предсказивање»г“ — помисли он; али __одмах поче да звиждуће, прескочи баш ту исту липу и пође путањом. А Пантелеон је гунђао, грдио Немце, уздисао, трљао _ час леђа час колена. Чак је зевао од узбуђења, и то је да. вало веома занимљив израз његовом малом, смежураном лицу. Сањин се замгло није насмејао гледајући га. Чули су се, најзад, и точкови по меком путу. — Они су!..-—- изговори Пантелеон, напрегну се да боље чујс и исправи се; видело се да није бно без тренутног нервозног _ дрхтања, које је, ипак, пожурио да сакрије узвиком: брррр! _ и примедбом да је данашње јутро доста свеже. Обилна роса >: као да је преплавила траву и лишће, али је врућина већ продирала у саму шуму. Ускоро су се оба официра показала под њеним сводом; пратио их је мали, пун чове«, равнодушног, безизразног лица;

о МАСА МР ИУ“ "У могоше 5 о Се МИ" у оре“ “ " 2 ф "и Ре ;

то је био војни лекар. Носио је у једној руци земљани бокал

са водом — за сваки случај; торбица са хируршким инстру-

_ ментима и завојима висила му. је о левом рамену. Видело се | _да је и сувише навикио на 'овакве излете; они су му били - __један од извора његове зараде; сваки двобој му је доносио - _ осам червонаца: — по четири од сваке зараћене стране. Г. К- фон- Рихтер носио је кутију са пуштољима, Г. фон-Донхоф Њ– вртео је. у руци — свакако „шика“ ради — омањи бич. |- — Пантелеоне! — шапну Сањин старцу. Ако... ако ме | убију — све може да се деси — узећете из мога џепа са --- "стране хартијицу. У њој је завијен цвет. Даћете је сињорини

Ђеми. Чујете ли» Обећавате>

Старац та суморно погледа и климну глгвом у знак одобравања Али бог зна да ли је разумео шта га је молио Сањин. – Противници и сведоци поклонише се један другом, као што је то обичај; само је доктор без и једног покрета сео, зевајући, на траву; „Мени, као да Вели, није до те ритерске

1 Стари руски златник.