Srpski književni glasnik

5 А + о мучко- ад а

30 Српски Књижевни Гласник.

чан официрски, студентски „виц“. Сетио се равнодушног доктора, сетио се како се он насмејао, управо намрштио нос, кад је видео Сањина како излази из шуме готово под руку са бароном Донхофом. Затим, «ако је Пантелеон пружао томе_ истом доктору његова четири червонца.. |

Ех, није баш све лепо!... 4:

Да, Сањину савест није била мирна, било га је мало стид... али шта је друго,„могао да уради» Није, ваљда, требало_ да остави без казне дрскост младог официра, да буде други Клубер» Он је штитио Ђему, одбранио је... То јесте тако, али ипак, нешто га је тиштало, савест га је гризла, било га је срамота.

А Пантелеон је просто ликовао! Изненада га је обузела гордост. Победоносни генерал који се враћа са бојног поља победе не посматра са толиким задовољетвом све у наоколо. Понашање Сањина за време двобоја доводило га је до усхићења. Величао га је као хероја и није хтео ни да. чује за Сањинова световања, чак ни молбе. Упоређивао га је са спомеником од мрамора или бронзе, са статуом командора у „Дон-Жуану“! Признавао је и сам да је осећао неки не мир и неку збуњеност. |

— Али ја сам артиста, приметио је. Моја природа је нер: возна, а ви сте — син снегова и каменог стења.

Сањин просто није знао како да умири раздраганог · артиста. А Готово на оном истом месту на коме су они пре два часа срели Емила — овај се поново помоли иза дрвећа. Са радосним узвиком на уснама, машући качкетом више главе и скачући, он полети право колима, замало не паде под точак, и не чекајући да се зауставе кола, успужа се кроз затворена _ вратанца и просто се припи уз Сањина. а

— Ви сте живи, нисте рањени! — тврдио је он. Опростите ми ја вас нисам послушао, нисам се вратио у Франкфурт... Нисам могао! Чекао сам вас овде,.. Причајте ми како је све било Ви... сте га убили> |

Једва га је Сањин умирио и натерао да седне.

Са много речи и очигледним задовољством испричао је Пантелеон све подробности двобоја, и, разуме се, није изоставио ни споменик од бронзе ни статуу командора! Чак је

устао са свога места и раширених ногу — ради одржања

равнотеже — прекрстивши руке на груди гледао је презриво, преко рамена — и представљао командора Сањина! Емилио