Srpski književni glasnik
о УУ Гк ни
УТАР УРИНУ
ПРОЛЕТЊЕ воде. 31
га је слушао са страхопоштовањем, и само би с времена на
/
"време прекидао причање узвиком, или би брзо скочио с места
и брзо љубио свога јунака-пријатеља.
Точкови кола загрмеше по калдрми Франкфурта и зауставише се напослетку пред гостиоцицом у којој је становао Сањин.
У пратњи својих сапутника, пео се он уз степенице на други спрат — кад одједном из мрачног малог ходника изиђе брзим корацима једна женска: лице јој је било покривено велом; она се заустави пред Сањином, устукну мало, уздахну узрујано и потрча одмах доле, ка улици — и сакри се на велико чуђење келнера, који рече да је „ова дама више од сата очекивала повратак господина странца.“ Маколико тренутна да је била ова појава, Сањин је доспео да позна Ђему. Познао је њене очи под густом свилом кестењавог вела.
— Зар је госпођици Њеми било познато 7... — полако изговори он незадовољним гласом на немачком језику, обративши се Емилу и Пантелеону, који су ишли за њим. Емилио поцрвене и збуни се.
— Морао сам јој све испричати, промуца он. Она се досетила —- и ја никако нисам могао.. Па то сада већ не смета ништа — он живо додаде. Све се тако лепо свршило, и она вас је видела жива и здрава. Х
Сањин окрену главу.
= Ала сте обоје брбљиви! — проговори он незадовољно, уђе у своју собу и седе на столицу.
— Немојте се љутити, молим вас, нежно је говорио Емил. - __— Добро, нећу да се љутим. (Сањин се одиста није љутио, а и, најпосле, мучно да је желео да Њема ништа не зна). Добро... доста са грљењем. Идите сада. Хоћу да оста-
нем сам. Спаваћу. Уморан сам.
— Одлична мисао! — узвикну Пантелеон Вама је потребан одмор! Ви сте га потпуно заслужили, племенити сињоре!! Хајдемо, Емиле! На прстима! На прстима! Пссст !
Кад је рекао да ће спавати, Сањин је желео само да се отараси својих другова; али, кад је остао сам, баш је осетио доста велики умор у целом телу: целе прошле ноћи није скоро тренуо, и чим се бацио на кревет, одмах је заспао ду.
боким сном. (Наставиће се.)
ИВАН ТУРГЕЊЕВ. (Са руског 0. Г.).