Srpski književni glasnik

32

У ЖИЖЕЕ 4 уља +

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ЈУТРО НА МОРУ.

У наранчастој магли Биокова

Још дрхће Сириј у косама зоре. Зраке се њег ве са сунчаним боре, Кано са ветром свјетлост алемова.

И гасне задњи, ко пјеснички бл јесак У магли маште. Лице зори плине, Башта јој рујна, кано санак, мине, Кад сунце с горе скочи кано тр'јесак,

Већ царска глазба његовијех зрака Побједу свјетла у лазуру пјева; Живота раскош и радост прел јева, Док покуњене бјеже чете мрака.

Весеља см јешак мору лицем титра, По њему тихе мрешкају се струје, Ко по ахату избрушеном чује,

Док не макне их валом лађа хитра.

Шаролике медузе тихо возе

Маином плавом, живе морске руже;

И кад их сунце свјетлом такне, пруже Иридне ресе, к'о лишће мимозе.

Ври море, искри, пјени, ко под градом: То к сунцу стреме срделе и скуше. Подаље дупин ваља се и пуше, Засопљен јурећ' за сребрним стадом.

Уморан рибар са лађице гледа,

Пустивши весло, пјенушење скрупа,

И, ко кајућ' се, по челу се лупа,

Под свјећу што се примамит их неда. 5

Залуд је сву ноћ св'јевалом их иск'о, Буцалом буц'о! Нигдје риби трага!

Сад памти гдје су. Можда она драга Да примами их, гдје би мрежом стиск'о.