Srpski književni glasnik

ДоситЕЈ ОБРАДОВИЋ И ПРЕДСТАВНИЦИ ЦРКВЕ. 39

ска Патријашија, изгледа ми, да је био повод једна њезина забрана превода еванђеља на бугарски језик.

Наиме, почетком 1841 годинс цариградски патријарах Антим, са својим Синодом, осудио је превод еванђеља на бугарски језик, забранио читање и наложио да се сви при: мерци тога превода, — што их је манастир Рило и у Самоковску Епархију послао Србин Константин Огњановић, — имају по:

купити и у Цариград послати. Уједно је, поводом тога, патри-

јарах послао једну посланицу свима подручним митрополитима и епископима. у којој се категорички тврди да Црква нипошто не дозвољава превод Јеванђеља на говорни језик „нити икако допушта да то благоверни и православни читају, ни У опште ни делимице. из разлога што којим било начином могу да се десе наопака тумачења и друге грешке, које на: носе благоверним читаоцима душевну штету“; па стога позива све епископе у чијим епархијама нашао би се такав превод да „спрече благословене Хришћане служити се и читати га, било посебице, било скупа у светим црквама“. Таква једна посланица послата је и београдском митропо политу Петру 1 маја 1841 године. („Весник Српске Цркве“ за 1911, ;, стр. 30—82).

___„ПЛако је могуће да је ова забрана подстакла каковог ревносног калеђера из Србије да извести цариградског патријарха како је на очиглед митрополиту Србије, већ 1833 го: дине, у државној штампарији Кнежевине поново издато дело Доситеја Обрадовића, у коме се налазе многа места противна црквеном учењу. И цариградски патријарх са својим синодом пише одмах митрополиту Петру (19 маја 1842 године) и кори га што, и поред недавне опомене, није довољно пазио да поверено му стадо буде обезбеђено „од против-верских ровења и иноверних учења, и од читања покварених и злошколских књига, које се издају на квареж Христоименог житељства“. А у самој посланици вели се: „Међутим преко сваког очекивања ових дана промину поред погледа ове Свете Цркве издање књига с насловним именом Доситеја Обрадовића А иво:,

"напечатано на српском језику у београдској штампарији прош-

лих 1833 година спасења. Превод тих књига синодски смо прегледали и приметили да садржавају мисли и реченице

сасвим вери противне и настране, па смо се чудили како мило

нам Ваше Високопреосвештгнство вршећи своју свету грхи