Srpski književni glasnik

„

НОвоПАЗАРСКИ_ (САНЏАК. 49

од друге да се највише за један дан на коњу може прећи размак који их одваја.

Половина су у долини Лима (Пријепоље, Бијело Поље, Беране, и велике варошице: Прибој, Брдарево). Само једна (Пљевље) на Западу је од Лима; и, са изузетком безначајног градића Рожаја, на Југу, на Ибру, остале (Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар) ређају се на старом босанском путу дуж садашње српске границе. За разлику од села, све се у опште налазе у дну котлина: долине (Лима, Рашке) или поља (Плеваљско, Сјеничко). Међутим су ипак врло високе, бар оне које су изван великих долина (Пљевље 769, Сјеница 1059, Нова Варош 1073). Зато оне задржавају планински тип. Дрвени кровови, слични крововима сеоских кућа, опште су правило чак и онде (на пример Сјеница) где је цела област оголићена у великом простору, па и онде, како изгледа, где је с обзиром на нижи ниво и заклоњеније место (долина Лима) природа блажа и изгубила свој планински карактер.

Најзад. све ове вароши имају још ове карактеристичне црте: оне носе врло истакнуто муслиманско обележје, ну исто време, ма да су релатавно скорашњег порекла, лају утисак врло старог варошког облика, и тако се потпуно слажу са природом као и са целим начином живота земље.

Као што су то цифре могле показати, велика маса варошког становништва састављена је од муслиманског елемента. Настањивање неких српских фамилија са села (Сјенкца) безначајно је, када се упореди са знатним бројем досељених муслимана из Босне. Само Нова Варош у близини границе, до јуче у већини хришћанска, сачувала је српски карактер. Свуда другде, ригоризам ових муслимана српске расе огле: да се исто онако у типу грађевина (џамије и минарета, куће повучене од улице, сакривене од пролазника) и Т. д., као и у разним појавама социјалног живота у коме једино човек има учешћа. Православни, станујући заједно с њима, можда из опрезности, подлегли су њиховом утицају, и у целом своме спољњем животу управљају се према муслиманима.!

1 Ипак, одсутност дрвећа у високим варошима; издизање минарета

изнад дрвених кровова, дубока сета коју пружа целина, у контрасту су са, познатим изгледом јужњачких муслиманских вароши, пријатних боја, пуних зелених п текућих вода. То је као нека несагласност, која, у оста-

лом ни мало не зачуђава код ових правоверних који знају само српски и вемају појма о свом верском језику. |