Srpski književni glasnik

90 Српски Књижевни Гласник.

С друге стране, у главним својим потезима, у опште једнаки распоред ових вароши носи врло старо обележје и подсећа на почетке многих вароши европског Средњег Века. Већина (Сјеница, Нови Пазар, Бјело Поље, Беране) у ствари се поглавито састоје: 19 из једне мање-више старе тврђаве,

скоро увек опале, подигнуте на омањој узвишици у самој

средини или са стране садашње вароши; 29 из једног трго: вачког предграђа: улица обично калдрмисана и тесна (Сјеница, Бјело Поље) или врло широка (Беране и Плевље); каткад дужа од једног километра (Нови Пазар), оивичена и с једне и с друге стране низом малих дућанчића, пред којима је често стреја у виду галерије, тесно збијених једни до других. Неједнакост облика, висине и сразмера ствари често дају врло живописну слику. Час се изнад једног од њих ређају мали прозорчићи турске каване, час се овај низ налази

прекинут каквим великим ханом чија двокрилна капија зјапи |

на четвртасто двориште и пространу шталу која је у његовом продужењу. То је „чаршија“, животна артерија, елеменат врло карактеристичан за варош како типом грађевина једна на другу наслаганих, тако и начином живота који она концентрише.

Док је преко дан пазар врло жив (нарочито у Веном Пазару, Сјеници, Бјелом Пољу), чим наступи вече свако кретање нестане. Сваки великим дрвеним капцима затвара свој дућан, своју кавану или крчму, да би отишао да проведе ноћ у оном делу вароши где му станује породица, Око овог зачетног језгра, који чине тврђава и чаршија,! распоређени су разни квартови или „махале“, којих има понекад 8—9 (Плевље). Њих дели час једна обична улица, час расто. јање од 100—200 м. и више, са њивама и ливадама. међу њима, а има и великих празних места одређених за пијаце жита, стоке и дрва. А у оним које су најближе центру станују нај-

боље и најстарије муслиманске фамилије. Хришћанске. мале

су најчешће удаљене и каткад као прогнане с друге стране долине (Бјело Поље, Плевље—Мочевац, Пријепоље, Нови

Пазар). Свака од ових мала има свој сопствени живот, 0. чему сведоче не само њено име већ и њена црква или џа- |

мија као и њено гробље (Сјеница).

1 То се често зове „“арош“.