Srpski književni glasnik
Жила У > Ја у У ЛУ а И ал |
65 Српски Књижевни Гласник.
држава, као што је у своме почетку била. Освајачка у по. четку, Турска:је то остала до краја. За шест векова свога бављења у Европи — у којој је имала кључеве од Истока, неколико мора, светске путеве и најразгранатију обалу мор-
ску, — Турска није успела да организује државу способну.
за Заједницу с европским државама. Од свога зачетка само
војничка и теократска, Турска није могла да се прилагоди
начелима која су била слободна. либерална, и ако таквих начела проповеда и сам коран. Све револуције у другим свет; ск"м државама значиле су корак унапред у самосталноме
развијању; у Турској су доносиле назадовање. Оне су се јав-
љале обично као војничке завере, често су скидале са ка.
лифскога престола султане, али су за собом доносиле увек јачу дезорганизацију државне и. народне снаге. Последња револуција у Турској довела је ову некада велику и силну царевину до тога да ће у Европи од ње остати само Цариград и нешто потребнога нипепапд-а.
У току 1912 године су се и закључили савези међу балканским државама. Савези за које се држало у Европи иу Турској, па и у међу балканским политичарима, да су немогућни, постали су стварност, МИ сви ти савези постали су због држања Турске, која је све балканске народе, са више или мање вештине, остављала незадовољне. И сви ови савези били су наперени противу Турске, сви су имали један објекат : Турску, у којој су живели Бугари, Грци и Срби без заштите и права. Кад је дошло време, савезници су одбили интервенцију европских Сила када су ове опуномоћиле
Русију и Аустро-Угарску да учине корак у Софији, Београду.
и Атини, односно рефорама за Хришћане у европској Турској. Сви су они дали једнаке одговоре и Европи и Турској на представке о реформама за Србе, Бугаре и Грке који су живели под Турском. Савезници су као на један миг пошли да изврше циљ савеза и савезничке дужности. Сваки се сећа да је у један исти дан мобилисана војска у Бугарској, Грчкој и Србији; да су у исти дан издате ратне прокламације; да су савезничке војске у исти дан прешле у Турску. Ако је Црна Гора раније учинила упад у Турску, те заратила пре осталих својих савезника, то је морала учинити из специјалних разлога. МИ од дана ратнога стања савезници су извршивали своје обавезе и дужности. О резултатима њихових ратних
~