Srpski književni glasnik
7
ПИ РТУ ОРИ : /
Политички ПРЕГЛЕД 67
операција писано је. Они су били доиста такви да су из-
ненадили све редом државнике и војнике. За шест недеља,
од 6 октобра па до половине новембра, сва Стара Србија,
Маћедонија, северни део старе Албаније. цела Тракија без Једрена, Тесалија и добар део Епира, заузеле су савезничке војске. Ови брзи и увек сигурни успеси, који су тражили доста жртава у крви и великим напорима, натерали су Тур: ску да тражи мир.
После краткога примирја од две недеље дана, започети су у Лондону преговори за мир између савезника и Турске. Они нису дали још никакве ресултате, али је вероватно да ће бити закључени, на велику корист савезника. који суи у преговорима на конференцији показали једнодушност у свима питањима, и ако је могућно да у неким питањима међусобних интереса нису у свему сагласни.
Рат између Турске с једне стране и Бугарске, Грчке, Црне Горе и Србије с друге стране, од битнога је значаја за Балкан, јер је после њега признат у Европи принцип „Балкан балканским народима“. Њиме сеи Аустро-Угарска користила, старајући се да Европа прими њен предлог о стварању нове балканске државе, Албаније. Европа је предлог Аустро-Угарске примила у начелу, да би за сада избегла један рат који је по резултатима могао бити од тешких последица за многе државе у Европи. Јаке војничке припреме у Аустро Угарској допринеле су знатно да она има успеха у овоме питању. Румунија, која је себе увек бранила да се јавља као балканска држава и да се у такве убраја, доживела је једно разочарење због тога. Она се није солидарисала са савезн“цима у питању рефорама у Турској, и ако је истицала извесне претенсије на Арумуне у Маћедонији и Епиру. Кад су савезници урадили што им је дужност, Румунија се јавља са захтевима не то: лико за своје сународнике у Маћедонији и Епиру, колико са захтевом да јој Бугарска. у Добруџи учини извесне уступке у територији, који се у дипломатским нотама зову ректифи: кација границе. Она је,-као год и Аустро-Угарска, предузимала извесне војничке мере да те своје захтева поткрепи.
У 1912 години отворено је питање о деоби турске ца:
_ревине. Један део царевине већ је отишао у руке Талијана.
Ушким миром Триполитанија и Киренаика престале су да буду саставни део отоманске империје. У Лондону на конфе-
, л“