Srpski književni glasnik

„

Досада БУДЕ. 863

марљиво носити све одговорности живота. Они признају вечито значење свакој епизоди свакодневне борбе. Они се бију с више жилавости и полета но други. Они дају утисак да су више људи но остали људи. Пошто своју божанску статуу морају да подигву на једном могућем пједесталу, на земаљском животу. са његовим обвезама, жалостима и стварним радостима, статуа после посвећује пједестал. Лепи парадокс. Они који су без опозивања изјавили „таштину над таштинама,“ они дивинизују земљу.

Несумњиво да их овај нараштај броји, тих људи вере, колико год и сваки други. Истинска и дубока туга савршене елите тежи некој вишој вери. Али, противно индијанскоме друштву МТ столећа, разочарање ове елите није убило у њој хришћански инстинкт о вредности личности. За Буду, личност је била несрећа над несрећама ; за њу, то је највиша вредност. Она неће отићи у школу великога брамина. Она је на путу к ономе кога никада нисмо именовали, и ако му дугујемо све наше, људске и надљудске, разлоге живота, ка Исусу који је обоготворио личност.

Гастон Риу. (С француског превео В. С.)

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

~

ЛАЗАРЕВО ВАСКРСЕЊЕ. Четири главе једне просте историје, која се зачудно свршава песмом. Написао Иво Војновић. Редитељ Г. Чекић. (Први пут 15 маја 19138).

Последњи велики догађаји оставиће дубоког трага и у нашој књижевности, која је увек била одјек народних тежња. Епски призори који су се одиграли широм балканских долина и кршева, од Куманова до Битоља и Драча, и од Једрена до

· Скадра, морају наћи свога Омира који ће их овековечити у

народној успомени ; славне жртве наше, наши знани и незнани јунаци, морају имати своје достојне барде који ће њихове подвиге предати захвалном дивљењу будућих поколења. Мада мач још није враћен у корице, већ се на све стране шире одјеци те џиновске борбе, и већ се стварају, кристализују главне црте велике епопеје.