Srpski književni glasnik

864 Сепски Књижевни Гласник.

Рат је уздрмао и наше Позориште. Његов репертоар од мобилизације, док је још радило, кретао се од Балканске Царице и Отаџбине до Старог каплара, који је недавно васкрсао из позоришне прашине са шајкачом на глави. У тешком положају у коме је била, управа је тражила начина да у исти мах прилагоди Позориште догађајима, и да га са: чува од финансиске кризе То међутим није било лако, јер је и у тако пригодном репертоару управа имала везане руке, због одласка већине глумаца. Ипак, цео тај родољубиви репертоар није губио своје уметничко достојанство, и није силазио до пригодне алегорије и „живе слике“.

Прва пригодна премијера после рата, то је симболично Лазарево Васкрсење, јер како сам његов писац каже: „Тај вечни Лазар то је народ наш“. Писац је песник Југовића Мајке. Зар није природно да народно васкрсење поздрави песник који је опевао косовску трагедију, који је предосећао и призивао велики дан спасења и покајањаг Пошто је у прва три певања опевао злокобну косовску ноћ, он четвртом кличући поздравља зору што разгони мрак; пошто је опевао Југовића Мајку, он сада опевг данашњу српску мајку, „мајку свих Лазара“, која је за њега оличење душе народне, права осветница Косова.

Лазарево Васкрсење има за подлогу један истинит догабај: смрт усташа Лазара Кујунџића, учитеља. Али оно што је песника више узбудило од саме те смрти, то је држање Лаза“ реве мајке. Доведена пред синовљи леш, да би спасла његову децу од крвне освете арнаутске, мајка, достојна сестра Југо: вића Мајке, пориче да је то њезин син.

Бара Па ВУ

И ту мајка тврда срца била.,.

к У у“ =“

; 4 а „ве 74. Ја “и

Да прослави ту надчовечанску јачину, то језиво мајчино средство за одбрану српске нејачи, песник је написао ову драму. А пошто један гест, макако био драматичан, није довољан да испуни целу драму, песник је, „занесен слободним летом пјесничке инспирације“, ставио „Лазареву смрт и мајчину жртву у посебан оквир сценичне и сликарске расвјете“, раширио тај узани оквир, дао му залеђе — средину, окружио главне

1 Да ли је песнику позната она друга српска мајка из првог устанка која дахији нуди своју кћер место свога заробљеног сина, да би сина понова вратила у борбу за народно ослобођење 2 (В. Џоменик М. Ћ. Милићевића).