Srpski književni glasnik

880 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тички био је колико либералан толико и независан, те је с тога уживао леп гласи код народа и интелигенције. Кад се 1865 године кандидовао за посланика, није могао чак и мирни и повучени Дарвин а да му не пожели „успех у избору и политици “

Лобок се није спремао за научника, он је то постао, јер је имао јаку вољу за рад, коме се могао посветити са свом снагом, јер је материјално добро стајао. Он је у почетку радио у банкарској радњи свога оца, а по смрти очевој, 1856, наставио је сам исту радњу. 1870, изабран је за либералног посланика у парламенту, а 1880 као парламентски заступник лондонског университета, на коме је раније био као вице кан-

целар. 1890 био је председник Лондонског Окружног Савета,

затим председник Етнолошког и Ентомолошког Друштва; председник Антрополошког Института, и подпредседник чувене Вишзћ Аззостаноп

Рад Лобоков је разноврстан, на: зоологији, физиологији и археологији. Нарочито су пчеле и мрави били предмет његовог брижљивог и свестраног испитивања. Прво и готово најважније дело његово јесте „Преисторијско доба“ (Ргећизјопс Типе5), 1865, које је дочекало неколико издања и преведено на више страних језика. Ово је дело популарисало Лобока у научном свету, и он се ту — у највећем јеку борбе противу Дарвина — одважно изјаснио за Дарвинове идеје, са којим је био и у личном пријатељству, све до смрти Дарвинове. А колико много полагао на стручну критику његову, сведок су Дарвинова писма, у којима му вели: да ће му бити „благодаран за сваку умесну примедбу“. — и: „не бринем за рецензете, али ми је стало да чујем мишљење Ваше, Хукерово, Хекслијево, Лајелово и т. д“. После пет година (1870) од издања првог дела, долази друго важно дело „Постанак цивилизације“ (Тће опојп ог сушзаноп апа ће риштуе сопашоп ог тап). А 1874 излази му „Постанак и метаморфоза инсеката“ (Оп #ће опоп апа тегатогрћозез о! шпзес 5). 1875 : „Британско дивље цвеће посматрано у односу према инсектима“ (Оп Вишћ жупа По.

“

ег5 сопаегед 1п гејаноп [0 шзес 5). — 1878: „Односи из-.

међу биља и инсеката“ (Кејаџопз ђећуееп р]апћ апа шзес!5). 1882: „Уметност пчела и зоља“ (Аг65 ђеез апа 'уазр5). И ово је дело дочекало девет издања и више превода. 1886: „Цвеће, плод и лишће (РЈоега, Ни апа Теауез). 1888: „Разум, инстинкт и интелигенција код животиња (Оп е зеп5ез, 11581с65 апа имешсепсе ој аштај). 1887 : „Задовољ-

ство у животу“ (Тће р]/еазигез ог Пе). То одлично дело, у“

српском преводу Г. Драгомкра Јанковића, изишло ју 1910 у издању Српске Књижевне Задруге.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.