Srpski književni glasnik

890 Српски Књижевни Гласник.

— Ломим га!... Ломим! — с поносом прошапта она, и, не размишљајући много, сакри се за завјесу. Одлучи да га чека. Била је потпуно увјерена да ће се наскоро повратити, да ће опет доћи на своје мјесто... И није се преварила... Кроз. непун четврт сата ето га опет: са натученим шеширом до очију, са узвраћеном јаком од капута. Окрену се према прозору, прислони се леђима уз улупљени канат мале, затворене бербернице и нијемо гледаше, само гледаше у прозоре.

Она, немирна и усплахирена, хитно се одмаче од завјесе, зграби свој танки огртач који јој био пребачен преко ониске столице, и, не бринући се о томе хоће ли кога узнемирити или пробудити, стрча низа степенице. Приступи вратима. Лагано, да не би чуо шкрипе и опет измакнуо, отвори их, провири и нечујно, тихо, на прстима притрча му.

— А откуд ви овдје, господине Поповићу»%... — весело запита, старајући се да му испод широком искривљеног обода на шеширу сагледа лице и велике, лијепе, свијетле очи његове.

Он стрекну, задрхта, смете се.

— Ви — промуца некако постиђено, поплашено, саги-

њући се и скупљајући. — Ви >... Па се брзо исправи, намјести јаку и дубоко се послони. — Опростите, — рече прибраније, — ако сам вас узне-

мирио. Био сам на сијелу и сасвим случајно отуда прошао...

Ријечи „сасвим случајно“ нагласи јаче и као да се спремаше да пође даље.

— И ја сам сасвим случајно сишла, — дочека она јаче, па му се унесе у лице и препријечи му пут. — Сишла сам и не надајући се да ћу вас овдје затећи...

Он увуче руке у џепове, устресе раменима и набусито избаци :

— Ругајте се колико хоћете, али ја и опет велим да је било случајно... Нијесам, ваљда, свратио ради вас...

— Боже сачувај!.. Ја и не мислим о томе, — живо до-_ чека она и гласно се засмија. — Како би ви и могли свратити амо ради дјевојке с којом се увијек свађате и коју сте, на једној игранци, чак и одбацили, понизили...

Он, као убоден, брзо одскочи унатраг, нарогуши се.

— Ја никог нијесам одбацио, ни понизио, — осијече оштро. — Ја само нијесам дозволио да мене понижавају, да се играју са мном.