Srpski književni glasnik

пр НИНА

4

РТ У а

Рив јБуа К 891 — А ко вас је то хтио понизити, молим лијепо 2... Зар ја7... = Јест, ви... И, накрививши главу промукло, као режећи, додаде: — Видјели сте ме осамљена, видјели како ме друге избјегавају, па.. па ви, најљепша и најбогатија, хтјели сте, тобоже, да ме одликујете. А у ствари сте хтјели да се покажете великодушном и да ме извргнети поругама... — Поругама 2... — ..па да кажу како се пропињем на високо, како сам

бацио око на вас, и тако даље...

Није му дала да доврши. Лукаво, као мачка кад јуриша на миша, прискочи му, и, залепивши уста руком, протепа меко:

— А, искрено вам кажем ја на то: нијесам ни помишљала... Мени се, гледајући вас, у истину ражалило.

— Сажалење више вријеђа него и најжешће погрде, окреса он жестоко и опет устукну. — Молим вас, не споми. њите више ту ријен...

Она се осмјехну и ђаволасто добаци :

-— Па... свиђели сте ми се и зато сам приступила... А ви ме одбацисте ! Пхи !... ;

Он нагло раскопча капут, забаци шешир унатраг и, исправивши се, готово рикну:

— Свиђео се 2... Вама>

И, приступивши, снажна је ухвати за мишице и стегну, затресе њоме.

— То... То ми поновите.

— Па шта, ако и поновимр — отегну она пркосно. Шта тада 2... — Даћу вам сатисфакцију... — какву хоћете...

— Добро... Свиђали сте ми се !...

Он застења, зашишта, размахну рукама, зграби је, одиже, — баш као онда при игри, — одиже готово на рамена. Макар што се бранила, отимала, праћакала, стезао је све јаче и плахије, и љубио, љубио, љубио без престанка и без одмарања. Изморивши и њу и себе, на рукама је донесе до врата, спусти је на праг и измакну се, побјеже низ улицу...

— Благо њој !... Благо њој ! — закликта Јованка раздрагана, ваљушкајући се по дивану. — Је ли ико од ње срећнији био 7... |

— Куку њој!... Ту ноћ никада заборавити неће, — уз-