Srpski književni glasnik

ДиИВљАК. 895

И, да освета буде још жешћа, његову иријашељу, који је једнако обилазио око ње и једнако се наметао, сама пружи руку и рече одлучно:

— Бићу ваша !...

— Јао! — цикну Јованка и скочи уплашено. — Јао, како си... како је могла 2...

ЈБубица не одговори. Приступи прозору и, поднимивши се руком, наслони чело на стакло и дуго гледаше напоље. Враћајући се, опет погледа Јованку и тихо прошапта :

— Не треба да ти причам више... Није занимљиво... Пошто се обећала другом, вјерила се. Он је рикнуо тобоже као рањен лав и почео јаукати. Оставио и Циганке и неколико пута трчао да је тражи, да моли... Није га хтјела примити... Казала је, да је боли глава... Тад га и нестало и није се јављао све... до ономадне...

Док је говорила задње ријечи, началник је већ био ушао у собу. Заставши код врата и гледајући их избаци весело:

— Љепота !.. Сва земљишта покрај станице која сам ономадне и јутрос покуповао, прексутра ће вриједити осам пута више... :

— Шта је» — запита ЈЉубица нехајно и окрену се. Каква земљишта !... |

— Па она о којима ми господин барон говорио... И ако је он знао прије месец дана, прексјутра ће се тек свакоме објавити да их држава купује ради проширења станице... Наравно, мени ће платити осмоструку цијену !...

Обгрливши је око паса, заносно додаде:

— Још два овака посла, па смо милионари !...

МЏ

— Откако си дошао, отада ни мира немам, — љутио се Никола за вечером, снажно лупајући виљушком о тањире и, Е без икакве потребе, премјештајући чаше с једнога мјеста на |: друго. — Ја управо не знам ни ко је домаћин у овој кући:

__ ја или твој мајмун...

— Што се мене тиче, ја бих свакако теби дао првенство, — мирно преко залогаја одговори Младен. — Због тога се немој бунити.

— Али како да се не буним, болан, кад ми читаву кућу преврну 2... Кад жена чисти прашину, пристаје и он за њом