Srpski književni glasnik

896 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

да чисти и ломи, разбија што год дохвати... Кад уљезеу кухињу, све наопако преврне, измијеша јела... Покраде шећер, покраде воће... Јабуке сакрили на ормар, а он се испентрао и почео јести... Кад смо га потјерали почео нас бомбардо: вати јабукама... Умало ми није око избио...

— Све је 10 шала, — дочека Младен тихо, климајући се. — Он зна да си и ти неки шаљивчина.

— До ђавола, — плану Никола, кога је Младенова мирноћа необично дражила, — такве ми се шале не свиђају !..

И зар је шала кад твој папагај кријешти по читав дани говори ријечи од којих бих и ја поцрвенио, а кокоши и голубови гучу, какоћу и цијучу без престанка... Сва ми авлија кријешти, лаје, какоће... Стид ме од комшилука !...

— Куку!... Шта ли ће свијет казатиг — зајаука и до: маћица, која је често устајала и односила празне тањире. У земљу пропадох од стида !...

Младен је брзо прекиде:

— Први вам је комшија началник, а он и тако не зна

шта је стид... Зар и о њему водите рачуна 7... | — Ти вазда грдиш началника, а вазда му обилазиш око

куће, — осијече Никола оштро, точећи вино у чаше. — Кад је такав, зашто пазиш на њега 2 За инат...

Никола испи чашу до дна. Отурући големе, опуштене бркове убрусцем, подругљиво избаци:

— Због жене...

Младен не одговори. Само се завали на столицу и пр. стима поче добовати по столу.

— А узалуд ћеш облијетати око ње, — додаде Никола јаче, узмахујући главом и намигујући. — Сад је бацила око на барона и сваке се вечери састаје с њиме... Многи је већ и зову госпођа Хофман.

— Куку њој! — уздахну домаћица полугласно.

Тањир који је лежао под Младеновом руком, изврну се, паде, разби се у комаде. Он нагло устаде, одгурну столицу и, не проговоривши ријечи, зграби шешир. Оде из собе. Никола потрча за њим да га зовне, заустави, али он се већ

бијаше дочепао авлијских врата и закрочио на улицу. Снажно

залупи канат и застаде пред вратима. — Госпођа фон Хофман !...

+ 773 %