Srpski književni glasnik

МРШАВА МАЧКА. 909

Сент-Лиси, који је толико ствари видео, није се чудио. Он је пио, њему је било топло, био је срећан.

— У очајању сам што вам не могу учинити услугу коју ми тражите, одговори он. Али ја долазим из Нанта где сам био у пансионату, и нисам обавештен о колонијалном питању. У осталом, ја не пишем.

Дион је био запрепашћен. Он није разумевао како се може не писати. Али се сети да су кресли чудновати људи.

— Што се мене тиче, рече он, ја ћу за први број дати моју Зверску Љубав. Позната вам је моја Зверска Љубав“

Престар, погурен, свео с негдашњих беда многих, Бескрајно ја хоћу да блудим по ноћи витица твојих.

— То сте ви написали» узвикну Сент-Лиси са искреним одушевљењем. То је врло лепо!

И он испразни чашу. Био је очаран.

— Само имате ли новаца за ваш часопис2 упита скептични Лабан.

—- Зацело, одговори песник. Баба ми је дала триста динара.

Лабан је био приморан да ућути. У осталом, он је прелиставао неке купусаре које је тога дана купио, видевши их изложене на огради кеја.

— Врло занимљива ствар, рече он посматрајући малу књижицу са искрзаном црвеном ивицом. Једна расправа од Сомеза. — За!тазш5, — о зеленаштву — де изшт5. Даћу је Браншиу.

Онда се сетише да Бранши вечерас није дошао код Мршаве Мачке.

— А шта ради тај јадни Бранши ди Тик упита песник Дион. Пада ли још пред ноге руским кнегињама 2 Мора нам и он дати чланак за часопис.

Сент-Лиси упита Лабана да ли је то баш онај Бранши ди Тик, професор књижевности, о коме је једном било речи у Гранд-Хотелу.

— Баш онај, младићу, рече Лабан. Видећете га. Знајте да се он зове просто Клод Бранши. Његов нос врло дугу осталом, нервозно подрхтава и пати од једног необично чуд-