Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

новатог таласастог кретања ; отуда надимак који смо му дали: У осталом, Катон Утички! и Бранши ди Тик су два стојика.

— Господине Сент-Лиси, рече песник, ја ћу вам прочитати своје стихове да бисте могли изрећи све примедбе пре штампања.

-— Не! не! завика Мерсје, чије се мало округло лице згрчи испод наочара. Ви ћете му стихове читати кад бу: дете сами.

Лабан потврди да је поезија узвишена чудовишност, величанствена болест. За њега, једна лепа песма само је леп злочин, ништа више.

— Дозволите, одврати Мерсје намештајући наочари. Докле сте ви дотерали са математичком анализом По вашим одговорима видећу могу ли ја дискутовати с вама.

Празнећи нову чашу, Сент-Лиси је мислио у себи:

— Моји нови пријатељи су врло чудновати, али врло пријатни.

Ипак, како савршено ништа није разумевао у препирци која је постојала врло жива, он напусти замршени конац. разговора и бацаше по сали наивне и смеле погледе. Иза стаклених врата преграде спази Виргинију како га стреља очима препуним љубави, бришући своје црвене руке.

Он помисли:

— Врло пријатна жена.

Попивши још једну чашу, он се учврсти у тој идеји и том осећају.

Пивара се празнила мало по мало. Оснивачи часописа остали су сами око плитица које су узимали испод пивских чаша и ређали у две гомиле сличне порцеланским кулама у каквој кинеској вароши.

Виргинија се спремала да спусти плехани покривач на излогу, кад се врата отворише да пропусте једну дугу бледу фигуру, обучену у кратак летњи жакет чија је јака била подигнута. Он је унапред истуривао огромне ноге равне и кукавно обувене. ~

—- То је Бранши! повика дружина. Како сте, Бранши» МЕ

Али Бранши остаде мрачан. 5