Srpski književni glasnik

(.

МРШАВА МАЧКА. 911

— Лабане, рече он, волим веровати да сте ви из непажње однели кључ од свога атељеа, и да вас ја пуким случајем нисам на овом месту нашао, ја бих ноћ неоспорно провео напољу.

Бранши је говорио са цицеронском отменошћу. За време док је, патећи од нервозног грчења, колутао страшним очима и мицао носом од врха до ноздрва, из уста су му текли благи и чисти звуци.

Лабан даде свој кључ и замоли за опроштење. Али Бранши не хтеде пити ни пива, ни каве, ни коњака, ни шартрезе. Ништа не хтеде пити.

Кад му Дион затражи јелан чланак за свој часопис, моралист се дуго даде молити.

— Узмите, рече Лабан, његов коментар на Федона који је угљеном исписан по зиду мог атељеа. Даћете да га препишу, сем ако више волите однети мој зид штампару.

Бранши обећа чланак кад су престали да му га траже.

— То ће бити, рече он, једна студија нарочите врсте о филозофима.

Он се накашља беседничким кашљем, узе једну празну чашу, стави је преда се и лагано продужи:

— Ево моје тачке гледишта. Има две врсте филозофа: они који стоје иза моје чаше и мене, као Кант. Ви разумете

тачку гледишта.

Дион је разумевао тачку гледишта. Бранши је могао продужити : ; — Кад је. рече он, филозоф иза моје чаше, знате ли шта ја чиним 2...

У том тренутку, угасивши једну газну светиљку и спремајући се да угаси другу, Виргинија обавести господу да је

дванаест и по и да треба одлазити. Бранши, Мерсје и Лабан

прођоше испод већ спуштених Брата. Оставши сам у мрач-

ном дућану, Сент-Лиси дочепа Виргинију око паса и пољуби

је неколико пута где је стигао, у врат, у уво. Виргинија се за тренут опирала, затим се расплину и растопи у наручју мулатовом. у

Међутим, Бранши, на тротоару, говорио је Лабану:

— Да ли ћу узети чашу и метнути је иза филизофа> Не. Да ли ћу узети филозофа за...