Srpski književni glasnik

908 Српски Књижевни ГлАСНИК.

јом изврсном организацијом уметничко-обртничких школа постигла је, да је на међународној изложби, у Брислу 1910, ње. · зина уметничка индустрија надмашила и енглеску и францу: ску. Немачка примењена уметност данас је по своме квалитету и оригиналности прва у Европи.

У представци се, надаље, констатује како су све наше обртничке струке далеко застале од сувременога схватања. Наши декоративни сликари и вајари, клесари, дрворесци, столари и бравари обично се образују код домаћих мајстора који су у свом послу консервативни и несамостални. Пошто су код свих европских народа уметници лрепородили све обртничке струке, „треба подићи у Београду модерно уређену школу на којој би деловали наши најспособвији уметници“. Уз обртничке и декоративне струке ваља највише унапређивати архитектуру. Она се у нас од свих уметности најмање схвата. Наше јавне, репрезентативне и приватне зграде граде, у нај. више случајева, слабо образовани архитекти и неукусни предузимачи. „Најбоље зграде у Београду или имају обележје архитектуре из прве половине прошлога века, када су се лажно копирали историски стилови, или су лоша имитација преживелога сецесијскога стила. Треба само проћи београдским улицама да се одмах уочи оскудица укуса и нелогичност које су тамо посејали необразовани и неспособни градитељи“. У Београду се граде, уз многе приватне куће, и велике палате и монументалне грађевине на које се и милиони троше. Монуметалне грађевине, краљевска палата, парламенат, позориште, университет, понос су у народа и града у којем се налазе; оне су по својој архитектонској важности трајни документи културе, „Лепе и уметнички замишљене зграде једне улице или трга најбоље ће изазвати интерес и разумевање. Док не буде у нас домаћих архитеката уметника, треба за све репрезектативне грађевине расписати југословенске и свесловенске стечаје“. Тако су и велики народи Запада употребљавали за своје монументалне грађевине, у оскудици домаћих, често и стране уметнике. Докле год у нашим школама не буде добрпх уметничких педагога, док се наша публика не буде одушевљавала за уметност, док куће наших улица не буду укусне и европске, неће се никако моћи говорити о нашој уметничкој култури. Европска и естетичка архитектура нашега Београда најбоље ће нам одгојити домаће таленте,