Srpski književni glasnik

4. "~ Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

чудим управо, што то свети намастир трпи, да он такав „раубшиц“ сред његове шуме стоји. Кажу да (А већ покојни госпо'н игуман Сергије хтео да истера, ал, каже, суд није дао. Каже, да је намастир дао право његовом деди, који је пребег'о из Босне да ту искрчи себи по јутра и склепа колебу. Ту он живи као курјак. Чисто стра' човеку проћи онуда. Некако увек све к'о заптивено, и врата и прозори. ИМ жена му само ако се покаже од прага до свињца, замурена у мараму. Ни једно из куће неће погледати за човеком. Чудан свет. И с никим они, чујте, не диване. Сви се нешто нећкају да им оду, ко да имају неки задај. И ја чисто претрнем кад прођем тим шумским путем, па ме удари дим одонуд или чујем сикиру. Ех, бог би га његов знао, што ће му то! Јер сиротиња је то пука, господине. Никакве вајде од тог „рауб-_ шицераја“, а глава увек у торби.

— Па што се онда не окане лоповлука, кад на крају мора заглавити.

— Крв је то, господине, крв. Кад му је оно преклане умрло дете, па му ми отишли, човек је напослетку, и он, онда смо га питали. А он се само погладио по челу и уздануо и каже: — Не знате ви то, каква је то сласт убити срну у туђој шуми, испред ловца. Каже, да њему никад не треба кер он просто наслути где је дивљач. Има око за приповест. Може на сто метара пред собом у орању да види зеца кад подлегне у бразду, и онда му се дошуња као мачка, и кад опали, ко што сам каз'о, не промаши. Он носи само један-два фишека, добро згрувана —— тако је и очи изгубио — више не може да сакрије.

— Јесте л' гађали кадгод с њим у циљр

— Мамили смо ми њега и јесенас на слави, ал' он неће. Каже не тера га изнутра ништа да пуца „у шајбу“. Не може, каже, у мртво. И што је чудно, он каже да он ни дивљач не гађа, ко други свет. Он, каже, не мора срну ни да ВИДИ, само је назре, па онда му крв шикне у очи и онда осети кад и како да одапне пушку; и увек је сигуран. Каже, тако, осети. Нису то чиста посла, пречасни.

— Шта мислиш, хоће ли му Прока додијати р

— Хе, јест, зликовац је и онај Прока, хе-хе! Дуго неће моћи један крај другога. Чим се нађу једном у послу на пушко-