Srpski književni glasnik

TOT AN једне вране тако је Ha пречац престало, као да јој је ножем гркљан пререзао. д

Op и с досадом је човек тргао главу унапр

му у очи, удари ножем, у том часу је њен. То је једини тре- · нутак кад човек само једну жену види, и само једну жену воли. | Испустила је из руку тањирић са тестом којим је гос свога хтела понудити. Он се, због тога, насмешио на њу љупко, и све се мис одједаред пребрисале и слиле. : > — Волим те — шаптала је жена топло и · страсно. : Волим те! — уздахнула је дубоко и тешко, а у очима | севну нешто као муња извученог мача. 7 — Па ипак, као да ми није тешко што си ти прест: мене да волиш. Као да се тиме разрешило нешто мучно ш' смо обоје осећали кроз све дане љубљења и грљења наше Ја сам мирна. Или мирна, или немоћна. Мирна и немоћн као тица коју је змијин поглед зачарао. Змија нека не ски очију с мене. И ја зато ништа друго и не тражим, него заријем главу у косу твоју. У косу твоју, у којој лежи ре чено све што сам рећи знала, у која, леже, до последњ | сви пољупци које сам у себи имала... Зато, доћи, поне доћи мораш, јер без косе твоје, без топлог мириса темена тво! ах... чујеш ли ме, чујеш ли колико мало само тражим... Његова рука се примицала жени. Да је поглади по рамену А: милостиво, лако, безначајно. Али жена је зграбила и стег. ту руку, и нагла се човеку целим телом, близу, што бли Он се измакао, тргао далеко од ње. 2,

— Што лажеш! — питао iy је уздржаним, али стро: гласом. – Она се застидела и уклонила. Тражила је чак да каже своје кајање. Тражила како би што боље угодила г своме. Целом енергијом својом се упела да и мисао уд