Srpski književni glasnik

548 Српски Књижевни Гласник.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Vsevolod Mihailović Garšin, Crveni Cvijefak i Druge Priče. (Izabrane Pripovijesti 1). Zagreb, 1920. „Narodna Knjižnica“, Svezak 54—56.

Готово mpeko Hoh B. M. Гаршин је постао славан писац. Његова Чешири Дана, са ретким утиском непосредности, живо саосећана, врло проста у средствима, али занимљива предметом, речита, с једном новом нотом, књижевни пандан – Верешчагиновој Шипки, прешла су, као најбоља руска дела · тога доба, врло брзо границе царства и заслужила своме писцу светски глас приповедача. Трагични лични удес и осо- | бине Гаршинове живчане болести још су више појачали интерес за тог писца ређих сенсација и посебног нервног живота, и он је све до данас остао на цени и код широке публике и код књижевних пробирача. Код нас је превођен У више прилика, али, колико знамо, само појединачно. Сад је . Г. М. Петањек почео да га даје у читавој збирци. У првој књизи Изабраних Приповијесши налазе се „Црвени Цвијетак“, „АНајеа Princeps“, „Сигнал“, „Жаба Путница“, „Сусрет“, „Нешто, што није било“, „Догађај“ и „Медвједи“; у главном, краће Гаршинове ствари.

Али преводом Г. Петањека неће се много помоћи верном – приказу Гаршинових списатељских особина. Г. Петањек, и у | случајевима кад добро преведе ствар, није довољно књижеван · да с извесним чулним особинама осети нервну напетост појединих реченица оригинала; осим тога, патећи од старих ' крутих особина загребачке школе, он нема нимало гипкости | у изразу, и због тога ни најмање подобности да у поједином часу да нужне преливе реченици. Међутим, превод Г. Пета- | њека има и горих страна.

Пре свега, Г. Петањек није много пазио радећи свој поревод. У њега је, доста често, не само оскудна и рогобатна наша фраза, него и сасвим погрешан облик или. конструк-' ција. Он ће рећи: „сезати за насиљем“ (место „прибегавати | насиљу“); „пузај по мени“, „она је замрзавала“ (место „она се | | | мрзнула“); „да се брине о своје потомство“; „који ме посве ослабљује“ ; „заповиједа кочијашу да нас пригања“; „KOJ потпуне памети“; „само да ми се хоће пузати“ ; „запремам најпрезривију дужност“ ; „обућа ми је давно промокла“; „приопћујући.. . најсвјежије новости“ ; и тако даље. bi

Kan ie правио такве основне грешке у нашој фрази, 4 природно је да је њих много више тамо где је требало из- | весне књижевније пажње и трагања да се нађе прави израз. | Тако ће он за „спутаниње курчавње волосњг падали гривои! | на лобљ“ рећи, да су, завишлане кудраве косе падале као грива на чело“, и ако ту о завитланости не може бити