Srpski književni glasnik

~

Оцене и Прикази. 549

_ ни говора, него само о разбарушеносши. Кад су једног умно · оболелог хтели силом да положе у топло купатило, он се „са подвострученом од болести снагом лако ошимао (BBIDpbI| валса) из руку неколико чувара, тако да су они падали на под.“ Ту' реченицу Г. Петањек је превео, да се болесник „лако измицао из руку неколиких болничара“, не осећајући _ да је тај израз одвише неједнак и слаб. Зашто да чувари падају, · ако се он и са подвострученом снагом само измиче“ Кад је угледао црвени цветак у башти том се болеснику од једном учинило „да је тог часа потпуно појмио шта је нарочито дужан да изврши на земљи.“ И он се одлучује да отргне цвет и спасе човечанство. У руском тексту стоји да он „с зтои минутњ вполнђћ пости гљ, что именно долженњљ онЂ совер“ шитБ на землђ“. Према том руском постигЂ (које значи и ~ посшићи и схвашиши) Г. Петањек је написао да је болесник „у тај час потпуно посшигао оно, што је управо требао да изврши на земљи.“ Међутим, тај јадник посшиже то тек много доцније, под ужасним напорима и по цену живота. Тешко је веровати да Г. Петањек није видео те разлике; значи само, ода о њој није мислио или да је у брзини олако прешао преко ње.

Овај последњи пример карактеристичан је и иначе за Г. Петањека. Не узимајући у обзир сва значења речи, управо права значења речи код нас, он често пише онако како му се нуди у руском оригиналу. Према руском „примо проти†окна“ он је дао место нашег „управ према прозору“ рђаву “ конструкцију „равно против прозора“. Исто тако реченицу Т о„онЂ... попрежнему забћгалњљ по болљницђ“ Г. Петањек је Т је превео, да је болесник „као и прије почео бјежаши болТо ницом“, што у нас изазива крив појам, јер је онсамо стао јуриши. Т Кад мала травка жали АнНајеа Рипсеру5, она вели: „Кад ја ни7 штавна и слаба травка овако страдам без свог сивог неба, „Т без бледог сунца и хладне кише, шта тек осећа у ропсшву то прекрасно и снажно дрво!“ У руском стоји: „что должно испитмватљ вљ неволђ зто прекрасное и могучее дерево!“ – Буквално према руском Г. Петањек је казао: „колико тек у мора да подноси невоље то прекрасно и силно дрво!“ Грешка је ту двострука; она је осим у значењу још и у падежу.

# e За Г. Петањека не може се рећи да не зна руски, али ШИ његове грешке показују или да то знање није књижевне врсте Тили, што је из досадашњих примера вероватније, да је његов % посао рађен без потребне солидности. Онај спомињани умни _ болесник, кад је био у бањи, „захлебиванср водоОто“, загрцавао "се, дакле, од воде. У Г. Цетањека стоји, да се „гушио водом“, што Гније ни исправно по појму, ни долично за место на ком се – наводи. Он, даље, „болБшуто кружку“ преводи са „велики врч“,

o што не може бити тачно, јер се у „врчу“ не даје појединцу |, чај, нити се он из њега може испити у два маха. Ову peue-