Srpski književni glasnik

Белешке. : 551

"забави читаоца историјом једног путујућег новинара (да тако | кажемо) и његових доживљаја у чаршијској средини једне · паланке коју он узбуњује својим листом. Све своје битне | црте та водвиљска личност позајмила је из слабијих припо'ведака Стевана Сремца, из репертоара Г. Нушића, и других “ хумориста, често пута анонимних, из подлистака дневних и шаљивих листова, али Г. Костић не показује на њој ни посма“трачки дар Сремчев, ни духовиту инвенцију Г. Нушића. Чар“ шијска средина у којој се јунак ове приповетке креће оцртана “је исто тако цртама већ забележеним у приповетци из палан“ чанског живота, која се некад тако много неговала. Г. Костић Г нема ока да-запази оно што, се пре њега није запазило, и Г гледа своју паланку кроз литературу других, који, најчешће, “ нису били паланчани. На несрећу, приповедачка вештина и, “стил Г. Костића не показују ни трага бар каквог-таквог утицаја наших приповедача старије школе, кад већ није могло

г нешто „новије“ и „даље“ да се да. ВМИ ЈЕ

: „Владимир Каљевић.“ — Г. Младен Ст. Љубичић, “ који је под псевдонимом „Сава Дринчић“ писао за време рата “ краће забавне ствари у солунском Рашном Дневнику, које су се могле читати, и штампао до сада две збирке слабих сти“ хова (Цару Рашару, „књига ратних стихова“, и Мими, „љу_ бавне строфе једног бродара“), објавио је сада и једну „слику | Ha бродарског живота“, писану на пароброду „Загреб“, под “ насловом Владимир Каљевић. (Штампарија M. Млађана, Земун, Г 1921 ; стр. 50.) То је невешто испричана повест једног младог Т човека разузданог и неспособног ма за какав рад, који одлази у г бродаре, али не успева ни да завије „бар жут ширит око i Kane“, пропија се, показује се као херој у рату, али пропада Ту пићу и „дубоко жали“ своје другове и пријатеље који имају | успеха у животу. И ако побележено с природе, све то у Г једном рудиментарном облику који ову „слику из бродарског | живота“ ставља далеко од сваке лепе књижевности. - ; M. B.

„Браство.“ — Познато патриотско Друштво Светога _ Саве, основано средином осамдесетих година прошлога века Г ради подржавања српске свести у нашем народу у крајевима који су до 1912 године били под Турском, вршило је тај свој Г задатак, као што се зна, поред других средстава, и публикаГ цијом разних списа родољубиве и поучне садржине, нарочито ПТ својим повременим зборником Брасшво, од кога је до пред г последњи рат било издано четрнаест књига. Несрећа је хтела _ да ти зборници, који су имали бити народна читанка пре но све друго, постану великим делом нека врста прибежишта за – почетничке и самоучке научне па и песничке производе, одвећ П слабе за Годишњицу Николе Чупића, која је, опет, врло често