Srpski književni glasnik

Белешке. 553

линије за пропаганду у Бугарској. Без тога, Бугари ће се погаЂђати и са Централним Силама и Савезницима, што ће имати за последицу да се Срби и Грци отуђе од Савезника. База – савезничке политике на Балкану, писао је лорд Нортклиф, треба да буде: трајна политичка и териториална сређеност, у колико је могућно ближе на основи етнографске распро· страњености појединих народности. Тешкоће су очевидне: Бугари су држали Македонију и управо све што су хтели; Кавала и Солун су у рукама Грка, што се Бугарима није свиђало. Треба Србе и Грке натерати на попуштање, т. |. да се створи етнографска Македонија која би остала Бугарској. Ако је то немогућно, треба створити аутономну Македонију. Њене би границе одредила савезничка конференција, под председништвом делегата Сједињених Америчких Држава. То би имало да се саопшти Бугарима и да им се енергично каже: да имају сад да бирају између Савезника и АустроНемаца. Бугарској да се гарантује као минимум и линија Енос—Мидија, а у случају кооперације са Савезницима: линија Мидија—Родосто. Јуна 6, Балфур је одобрио главне идеје лорда Нортклифа. На срећу за нас, с Бугарима се није могло преговарати из више разлога, а осим тога преговори нису били више тако ни потребни као што је то изгледало у мају и јуну. Дознало се да су били спремни за пад пред првом јачом офансивом, која је ускоро и отпочела. Тако је Бугарска дошла на Конференцију као тучен непријатељ, и план о аутономији Македоније био је напуштен. Југословенско-италијански аранжман у марту 1918, римски Конгрес Потлачених Народности у априлу, са декларацијама Савезника и Сједињених Америчких Држава односно Пољака, Чехо-Словака и Југословена, итд., све је то било урађено под посредним или непосредним утицајем штаба који је заседавао у Сгете Ноцзе. У књизи се налазе и портрети највиђенијих чланова те организације, као и неколико мапа и скица.

ЕР ВЕРИ

па >

A.

сва ране

„Дантеова поезија“. (Вепедено Сгосе, La Poesia di Dante. Lat»rza, Bari, 1921.) — Бенедето Кроче је, под сад исписаним насловом, објавио своје тумачење Дантеовог генија, на основи својих ранијих теорија објављених у својој Есшешици и, нарочито, у својој књизи Нови Есшешички Огледи. Крочеова естетичка теорија, која је данас позната широм целог света, није сваком читаоцу јасна. Понеком читаоцу, који би иначе пристао да је прогласи јасном, она не изгледа у својој целини, као адекватна естетичка теорија, ни тачна. Чин стварања јесте интуитиван, и према томе, и уметничко стварање је интуитивно ; али тако је исто интуитивно и свако _ друго стварање; и читалац би желео да дозна „диференцију“ – између естетичког стварања и других стварања. Тако исто: свако ~ исказивање мисли, представа, осећања је „изражавање“, „екс-