Srpski književni glasnik

554 Српски Књижевни Гласник,

—— - _ — А

ад

пресија“, и према томе и уметничко ; али и ту треба посташ нити „диференцију“ између уметничке експресије и експресије ! мислене. Даље: Крочеова уметничка теорија, по којој уметност није ништа друго до експресија, обухвата само један део естетичнога: умешничко „лепо“; а оставља, по нашем · мишљењу, необјашњено тако звано природно „лепо“, Ово | последње бисмо само метафизички могли назвати експресијом: експресијом светскога духа, Божје моћи, Бога, тако нешто. Наука о естетици, изгледа нам, да има “мало користи | од таквог тумачења, и она тражи и даље неку формулу која би обухватила и природно и уметничко „лепо“ изразима мање | метафизичким. Најзад, Крочеове теорије о књижевној и умет-. ; ничкој историји и критици чине на опрезног и недоктринарног читаоца такође исти утисак једностраности и, усудимо се рећи, забуне. Оно што је у њима тачно, речено је одавно; и у делима о филозофији историје, и историје књижевности и | историје уметности примењује се још од средине прошлога и претпрошлога века. Оно што изгледа ново у њима, читалац не може да схвати с потребном јасношћу. Пред нама је само један опширан реферат о Крочеовој најновијој књизи (Тће | Times Literary Supplemenf, March 176, 1921), и по њему, на- | равно, ником неће пасти на памет да покуша дати о књизи“ тачан суд; али, колико се из реферата види, примена теорија – Крочеових, ако је можда што објаснила код Дантеа, не изгледа | да је естетичку и уметничку критику помакла много у напред, и ако писац реферата тако мисли. Можда је и референт крив што | читалац у овом случају не пристаје ни уз њега ни уз Крочеа. On | завршује свој чланак овим Крочеовим речима које, изгледа, дају извод целокупног суда Крочеовог о Дантеу, до кога је дошао својим новим анализама и синтезама у својој последњој књизи. „Данте, дакле, није, као песник, Данте "одређена ИНДИ видуа, но онај страсни глас који се диже из човечје душе у | вечитом обнављању стварања света. Свака (индивидуална) | разлика престаје на тој тачци, и та вечита и узвишена музика · једина звони, онај глас који има исти основни тон код свих великих песника и уметника, вазда нов, вазда стари, који ми увек наново поздрављамо с трепетом и радошћу. Онима који # говоре тим божанственим, или боље, дубоко човечанским | акцентом, дато је име генија; а Данте је био геније“. |

Можда ће неко уживати у овом CTMJIy M y HOBHHH Ona-

зака и суда: наука о естетици, држимо, неће ово место пре- – нети на своје странице. | XI

YcnoMeHe npuHmeae JIyisae. (My Own Affairs, by" the Princess. Louise of Belgium. London, Cassell, 1921.) Историја једне породичне трагедије и дворских скандала. а Принцеза Лујза белгијска, позната код нас са своје афере са: Хрватом Гезом Маташиће ем, описује у овој књизи свој поро- |